download

Voleo bih da se vratim ponovo u Tivat -Slobodan Stefanović

                                                                                                                      Piše Marijana Mišić Škanata
Još uvijek u glavama onih koji su  prisustvovali igranju predstave „Mamma mia“ odzvanjaju melodije ovog očaravajućeg spektakla. Teško je naći pravi izraz, koji bi opisao doživljaj publike na otvaranju Purgatorija. Prva takmičarska predstava festivala upravo je ovaj svjetski hit mjuzikl u izvođenju ansambla Pozorišta na Terazijama, koji je ostavio posjetioce iz cijele Boke doslovno bez daha. Režija Juga Radivojevića, tekst Ketrin Džonson, koreografija Mojce Horvat, muzika grupe „ABBA“, sjajna igra glumaca-pjevača-plesača od prvog do poslednjeg u vrhunskom skladu sa horom i orkestrom pod dirigentskom palicom Vesne Šouc izazvali su dugotrajan aplauz, uzvike radosti i oduševljenja publike na Ljetnjoj pozornici, a uslijedilo je i nekoliko ponovljenih izvedbi kompozicija popularne švedske grupe. 
Prvak pozorišta Slobodan Stefanović nakon silaska sa pozornice za Radio Tivat govori o svom doživljaju ove nevjerovatne večeri.

„Vi igrate ulogu Sama Karlmajkla, jednog od potencijalnih očeva glavne junakinje Sofi. Kako vam je bilo na sceni u Tivtu?“
• Bilo je neočekivano dobro! Ustvari, mi smo napravili dobru predstavu, tako da mogu neskromno da kažem da je bilo očekivano dobro. Malo nas je bunilo to što je veliki prostor, što je prosto otvorena scena, a takva scena prosto ima neke specifičnosti, koje prosto moraju da se ispoštuju, ali na kraju je zaista bilo odlično, doživeli smo ovacije i vrlo sam zadovoljan!
„Imali smo utisak da ćete do zore ostati na sceni, toliko je dugo trajao aplauz, uz povike oduševljenja!“
Pa znate šta, u Beogradu isto doživljavamo ovacije i prosto ostajemo na sceni dokle god je publici lepo. Mi nismo oni koji beže sa scene,nego, ako nam je lepo, ostaćemo i družićemo se koliko god.
„Premijera, održana 27. marta u Pozorištu na Terazijama bila je takođe fantastična i izgleda da je tako na svakoj predstavi?“
Jeste, ima kod nas i jedna predstava koja igra 10 godina, a mi se žalimo da ćemo ovu predstavu igrati sigurno do penzije, koliko je dobra i koliko je ljudi vole. Nije to nikakvo čudo, ovo je hit predstava svuda u svetu, očekivali smo tako veliki uspeh i drago mi je što smo, evo sad, počeli i da idemo po regionu i da pokažemo našim dragim prijateljima, komšijama, braći i sunarodnicima da postoje neke lepe predstave u Beogradu.
„Ovo je zapravo i prvo gostovanje van matične scene i crnogorska premijera!Gdje putujete poslije?“
Tako je, prvi put u Crnoj Gori sa „Mamma mia-om“, a nadam se ne i poslednji!
Ovo je jako velika predstava i zahteva velika novčana sredstva i organizaciju. To ne može da priušti puno gradova, ni scena, zato što imamo orkestar koji ima svoje zahteve. Tako nam je ovo prvo gostovanje, ali nas očekuje po Srbiji više gostovanja već u septembru. Idemo prvo u Čačak, a ima i drugih gostovanja, zakazanih unapred.
„Sigurno je velika čast, ali koliko je to i opterećenje biti prvak Pozorišta na Terazijama?“
• U principu , ja tamo igram skoro pa sve! Vrlo uživam i drago mi je! Ja sam se obreo u mjuziklu pre skoro 15 godina i to sa prvom predstavom „Brilijantin“, a otada smo uradili puno mjuzikala, mnogo brodvejskih naslova, kao što su Kiss Me Kate, Chorus Line, Kabare, Chicago, kao što su ti neki divni, divni naslovi.
Drago mi je što smo napokon dobili jedan žanr, koji je popularan kod nas i koji je postao sigurno najpopularniji.
„Pozorište na Terazijama zapravo se specijalizovalo za njih i poznato je po mjuziklima, što baš i nije uobičajeno kod nas.“
• Tačno, mi smo od 2006, od kada smo se vratili u našu renoviranu staru zgradu, odlučili da naš repertoar bude skoro, pa isključivo od mjuzikla. To se pokazalo kao dobar recept, jer nudimo regionu nešto što prosto ne postoji! Postoji u Zagrebu kazalište Komedija i postojimo mi, kao Pozorište na Terazijama i zato smo jedinstveni i čini mi se da je to pravi recept.
„Vi ste prvi u regionu izveli „Mamma miu“, a svjetska premijera mjuzikla bila je 1999. u Londonu, nakon čega je igran na scenama četrdesetak zemalja, što dovoljno govori o njegovoj popularnosti!Po čemu se vaš razlikuje od drugih?“
• Posle Londona igran je 2001. u Njujorku, gde će se sad u septembru završiti posle 15 godina igranja, nažalost! Ja sam tamo pogledao tu predstavu – divna energija, divni ljudi! Pre 4 godine sam je pogledao i nisam ni sanjao da ću jednog dana igrati upravo tog Sema Karlmajkla, koga sam tada gledao. Velika sreća za mene!
„Iza samog uspjeha ne stoji samo sjajna muzika grupe „ABBA“, već i ta jedna topla priča.Izgleda da ste vi više pažnje posvetili dramskom segmentu?“
• Mi nismo bežali od tog dramskog momenta, kao što sam video na Brodveju. Oni su više akcenat stavili na šou program i malo im gluma baš ne ide kako treba. Mi smo odmah na početku rada shvatili da moramo da odramskimo taj tekst, pogotovo tog Sema Karlmajkla, koji dolazi posle 21 godinu i koji ne može da igra ša la la komediju, jer dolazi sa jednim ozbiljnim problemom. Voleo je ženu 21 godinu i vratio se posle 21 godine da joj to i kaže i to je to, dakle „Mamma mia“ ima dramski zaplet, koji, ako se valjano uradi, prosto može da ponudi neku dublju emociju od samo slušanja „Abbine“ muzike, a mi smo na to i išli. Nismo hteli da izgubimo dramski momenat ni po koju cenu!
„Kako je bilo raditi u ovako velikom ansamblu? Pretpostavljam da nemaju svi vaši mjuzikli toliki broj izvođača?“
-Pa, uglavnom je to uvek tako, da ne licitiram sad. Mislim da je negde između 50 i 60 do 120 učesnika, što na sceni, što u orkestru, što back stage ansambl, baletski ansambl i td, jedan vrlo složen proces, ali mi smo nekako kao pioniri počeli da radimo negde krajem devedesetih godina mjuzikl kao žanr i čini mi se da smo se za tih 10-15 godina prilično oformili kao jedna trupa, koja sada bez problema može da iznese i najzahtevnije mjuzikle sveta.
„Da kažemo nešto i o kreativnom timu, koji stoji iza ovog mjuzikla. Prije svega, reditelj Jug Radivojević, koreograf Mojca Horvat, dirigent Vesna Šouc…“
-Ja moram da spomenem da sam radio sada prvi put sa Vesnom Šouc, koja je mađioničar! Ona je naš dirigent, sa nama je uradila apsolutno sve što se tiče muzike. Nikada nisam radio sa tako vrsnim dirigentom! Žena koja je radila svuda po svetu, dirigovala… Sa Jugom Radivojevićem radim već neki treći, četvrti projekat producenta, mnogo sam radio sa njim. Već se više toliko poznajemo, da prosto puštamo jedan drugog da uradimo posao kako najbolje možemo i umemo! I naravno koreograf i mnogobrojna glumačka ekipa…
„Što biste rekli o tivatskoj publici?“
-Ja moram posebno da pohvalim tivatsku publiku, koja je čak reagovala na nekim mestima, na kojima nismo očekivali da će da reaguje, zato što beogradska publika tu ne reaguje. Tivatska publika mi se baš sviđa! Baš bih voleo da se vratim ponovo!
Moram još i da zahvalim jednom čoveku, koji je apsolutno zaslužan za to zašto smo mi došli ovde, a to je direktor festivala i Centra za kulturu Tivat, gospodin Kaluđerović i da mu ovako javno kažem –care, hvala ti što si nas pozvao!
Mi završavamo napokon sezonu, idemo kući i finiš je sezone sa ovim divnim krajem u Tivtu!
„Novu sezonu počinjete u septembru. Možete li nam otkriti što vas očekuje, koje nove predstave?“
-Mogu, radićemo „Koštanu“ sa Kokanom Mladenovićem, zatim „Sweet Charity“ sa Mišom Vukobratovićem i posle toga nas čeka koproukcija sa „Belefom“, festivalom u Beogradu i radićemo „Otpisane“.
Uz zadovoljstvo zbog ovih ekskluzivnih informacija, ostaje nam da se nadamo da ćemo nešto od tog novog repertoara, koji tek treba da se radi i vidjeti. A reklo bi se da publika ne bi imala ništa protiv ni da vidi mjuzikl „Mamma mia“ ponovo.