Viktorija Samardžić u projektu „Nijesi sama“

Viktorija Samardžić, maturantkinja SMŠ „Mladost“, pokrenula je projekat ,,Nijesi Sama“ koji je do sada okupio preko stotinu mladih žena iz Crne Gore i susjednih država. Cilj projekta, koji se realizuje preko društvenih mreža TikTok i Instagram, je podizanje svijesti o učestalosti nasilja nad ženama bilo verbalnog, psihičkog ili fizičkog .
„Želimo da pokažemo da gotovo svaka žena kroz život doživi neki vid uznemiravanja i nasilja, te da ukažemo na to da taj problem nije nešto što se dešava ‘negdje’ i ‘nekome’, već svima„, objašnjava Viktorija za naš Radio.„To se dešava djevojkama koje srećemo u školi, na ulici, u prodavnici. Takođe, želimo na ovaj način da pružimo podršku svakoj ženi koja je bila ili jeste žrtva nasilja, da ih podstaknemo da ne ćute o tome i da im dokažemo da one, koliko god se tako osjećale, zaista NIJESU SAME. Na našim platformama ćemo dnevno objavljivati video snimke na kojima će učesnice projekta odgovarati na pitanja koja se tiču njihovih iskustava koje su imale kao pripadnice ženskog pola putem igre ,,Spusti prst““.

Viktorija sa svojim saradnicama vjeruje da će javnost na ovaj jednostavan, razumljiv i pristupačan način bolje razumjeti ono što se dešava svakodnevno i na šta smo gotovo svi prestali da obraćamo pažnju, ne shvatajući posljedice koje takva iskustva ostavljaju.

„U našim videima se neće pričati o iskustvima poput silovanja i fizičkog napada, već o svim onim zanemarenim uznemiravanjima koja su postala toliko učestala i dovela do toga da život u konstantnom strahu postane realnost svih žena. Govorićemo o iskustvima poput dobacivanja na ulici, seksističkih komentara, ‘slučajnim’ nepoželjnim dodirima koje iskuse i djevojčice u osnovnoj školi, a kasnije i u gradu ili izlascima, strahu da šetaju same, budu napadnute i slično.

Viktorija je pozitivno iznenađena odazivom, jer se u prvih sat vremena od kada je objavila ideju o projektu u srednjoškolskim grupama, odgovorilo više od 50 djevojaka da bi se kroz par dana taj broj duplo povećao.

„Naravno da ima onih koje ne žele javno da pričaju i priznaju kroz šta su prošle, što je sasvim u redu, i na samom početku je naglašeno da nema potrebe za učestvovanjem ukoliko se ne osjećaju slobodno da takve stvari javno podijele“.