Slobodan Ninković: Pobedio je iskonski zov vuka i prirode

U Atrijumu ljetnjikovca Buća sinoć je odigrana predstava ,,Na vukovom tragu” u produkciji Pozorišta mladih Novi Sad, a prethodno je igrana i na otvaranju Kotorskog festivala pozorišta za djecu.Ovaj pozorišni komad nastao je po romanu „Zov divljine“, legendarnog Džeka Londona. Posjetioci su mogli da vide svijet koji nas upoznaje sa pričom o kućnom psu Baku, koji biva ukraden i prodat u provinciji Jukon u Kanadi tokom zlatne groznice na Klondajku. Pozorišnu kompoziciju u režiji Jakuba Maksimova činili su šest glumaca, jedan bubnjar, deset mikrofona, četiri psa i jedan jelen.

Dramaturgiju komada potpisuju Jakub Maksimov i Karolina Arandia a igraju: Jelica Gligorin, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Saša Latinović, Slobodan Ninkovići , Dejan Šarković.

,,Pozorište mladih iz NovogSada je najstarije lutkarsko pozorište na ovim prostorima. Osnovano je 1931. godine i do danas funkcioniše i radi sa velikim brojem predstava na repertoaru, sa velikim brojem premijera, sa gostovanjima i sa festivalima poput Kotorskog. Pozorište mladih ima dve scene -lutkarsku i večernju odnosno dramsku scenu”, predstavio je za naš Radio svoje matično pozorište glumac, Slobodan Ninković, a zatim je govorio o samoj predstavi:

,,Predstava ,,Na vukovom tragu” jeste predstava za decu, ali iskustvo nam je pokazalo da je i odrasli dobro prate i da negde mogu da se i oni osete detetom i da se vrate svojim iskonskim stvarima. Reditelj predstave Jakub Maksimov koji je na osnovu knjige Džeka Londona ,,Zov divljine” uspeo da izvuče esenciju koja povezuje sve ove scene koje se dešavaju da bi publika mogla da prati radnju i da isprati priču do samog kraja.

Veoma zanimljiv je bio rad sa mladim rediteljem koji je tek diplomirao u vreme kad je krenuo da radi sa nama. To je bio jedan eksperimentalan labatorijski rad koji je urodio plodom jer na festivalima na kojima smo bili, međunarodnim i domaćim, ova predstava je odnela popriličan broj nagrada. Pretpostavljam da će ova predstava imati dug život. Pobedili smo na ASSITEJ festivalu u Beogradu i oni su nas predložili za veliki ASSITEJ festival koji je trebao da se održi u Japanu, ali na žalost zbog pandemije nismo uspeli da odemo. Predstava je učestvovala online na tom festivalu tako da smo imali priliku da je prikažemo svetu.

Lutke su drvene i rađene su u Češkoj, a donio ih je sam redtitelj. U predstavi ima jako malo riječi, a glumci uglavnom oponašaju životinjske zvuke. Takođe nema pozadinske muzike već samo živi bubanj.

,,Posle predstave čujem da deca pevuše pesmu. Bila su fascinirana i interesovalo ih je kako to mi proizvodimo te zvuke. Decu zanima kako mi to dajemo psu glas i kako to pas laje, njima su to fascinantne stvari, a za nas je to uobičajno. Zajedno sa rediteljem i kompozitorom smo istraživali i pronalazili zvukove koji su pratili sve ono što se dešava”, komentariše glumac.

Pitanje percepcije je da li je ovo srećna ili tužna priča:

,,Mimislimo da je to srećan kraj za psa. Sve ono što mu se desilo je stes , trašno i tužno, sav taj put koji je on prešao je prilično dinamičan i bolan za njega, ali taj iskonski zov vuka i prirode koji ga je zvao mislim da je pobedio na kraju.

Smatram da je srećan kraj da se on vratio svojim korenima i daje zapravopronašao negde svoju slobodu. Reditelj ove predstave je i hteo da mi nagnamo sebe, i druge, da istražujemo i da tragamo za slobodom kako je u ovoj predstavi to pas Bak uspeo”, zaključio je glumac Slobodan Ninković.