Izložba slika Ane Bogdanović “Lullaby” u Luštici Bay

Izložba slika “Lullaby” Ane Bogdanovic postavljena je u objektu Villa Cesare, Lustica Bay, a svečano otvaranje zakazano je za danas u 18 sati, kada će se predstaviti autorka. Postavka će biti otvorena do 6. septembra.

Ana je rođena u Beogradu 1.10.1993. Diplomirala na državnom Britanskom Univerzitetu ‘London School of Commerce’ biznis smer. Sa slikanjem se susreće od najranijih dana. Slikarstvo uci u radionicama poznatih autora u Njujorku i Beogradu. Slikanje usavrsava u ateljeu Miodraga Elezovica, velikog srpskog slikara. Iza sebe ima veliki broj grupnih izložbi, dok sest, za nju veoma posebne, sest samostalnih prikazuju njen život. Izložbe „Intuicija”, „Iskra”, „Apokalipsa”  „Mreže” , „Rascvetavanje“ i “Vera” nastale su kao rezultat njenih pojedinačnih, emocija, toliko snažnih da vas dodiruju.

Pored slikarstva, Ana radi u sektoru Informacionih Tehnologija. Radni dan provodi iza laptopa, a potom se posvecuje svom unutrasnjem, prirodnom, urodjenom nagonu za stvaranjem, do kasno u noc.

 Ana Bogdanović

“Kada kreiram, to nije u ovoj vremensko prostornoj dimenziji vec visoko gore, u Univerzumu.  Apstraktna umetnost kojom se bavim jeste slobodna ili nepredmetna umetnost, koja nesputano istražuje kombinovanjem svih likovnih elemenata. Samim tim ona za mene znači oslobađanje. Kroz apstraktno slikarstvo uspevam da uhvatim iskru energije, momenat, emociju prenoseći je u fizički opipljiv oblik – umetničko delo. U mom stvaralaštvu odnos slike i crteža svodi se na lični doživljaj kako sebe tako i sveta, stvarajući razigranu atmosferu kroz linije i boje koje paraju površinu. Ono što je važno da naglasim jeste lični osećaj istraživanja obrisa duše kroz crtež. Nazivi mojih slika i izložbi asociraju na dominantno osećanje koje proživljavam u procesu stvaranja. S time, ova izlozba pod nazivom ‘Lullaby’ u prevodu kao ‘zatisje’ ili ‘uspavanka’ indikuje melahoniju koju nosi Septembar, kraj leta ali ujedno i oznacava poseban period mog zivota u kome cekam prvo dete i stvaram umetnost u sasvim ‘drugom stanju’.

Slikar i likovni kritičar, Dušan Đokić 

ŽIVOT U SLIKAMA ANE BOGDANOVIĆ

Rukopis iskričave energije, direktan gestualni iskaz, u slikarskim prizorima asocijativno-apstraktnih konfiguracija, u prvom mahu ukazuje na moguća srodstva sa invencijama poetskih zapisa Anri Mišoa, Saj Tvomblija ili legende Mark Tobija, uglavom u početnoj, instiktivnoj fazi impulsa i linija, sa izbegavanjem centričnih grupisanja i strogih vidova komponovanja difuzni slobodni njen ukupni likovni izraz usmeren je ka širini, osećajnoj dubini asocijacija, koje se javljaju tek u završnim fazama slučajnog rada. Izgleda da su se u periodičnim fazama približavanja zasebnoj likovnoj intuiciji, od rane mladosti, dešavala plodonosna ukrštanja pouka i stečenih, suverenih linija izraza sa pronicljivim uočavanjem i kritičkim opservacijama u pogledu izbirljivosti onoga što je izražajnom vidu moguće i prihvatljivo. Sa retko izoštrenom crtom pronicljivosti i uvida u često složeni kontekst otkrića u novim likovnim senzacijama, ona je sve više i pomnije dopunjavala poetiku bazu sopstvenog rada, u mnogim spontano dosegnutim temama, oblikovanih u žaru neofita. Zbog svega toga, otvorenosti ka transparentim i naizgled lakim harmonijama; taj odlučni korak ka onom najdubljem, samospoznaji i sopstvu, ka izvoru unutrašnje iskre, poklopio se sa veoma slobodnim otvorenim kompozicijama, sa sve većim udelom emocija i kreativnog momenta, složenog višezvučja ali i koherentne optike, kao da sledi čuvenu knjigu „Relearning to see“ ili pak treće uho sa otvorenom duševnošću ka sintezama, kao primer uzornog razvoja sui generis. Tri njena samostalna istupa u kratkom periodu su zaista pravi podvig.