Predstava „Moja žena se zove Zlatko“ nasmijala tivatsku publiku

U okviru Post Purgatorija 2021, sinoć je odigrana pozorišna predstava “Moja žena se zove Zlatko” koju je glumac, scenarista i reditelj, Saša Pantić, uradio po motivima djela Rafi Šarta „Moja žena se zove Mauris.” Sudeći po reakcijama publike, komedija je postigla željeni efekat, a to je, kako je objasnio glumac Marko Nikolić, upravo zadatak komedije. Da nas nasmije, da učini sa se smijemo samima sebi, što je ova predstava uspjela prije svega zbog svoje tematike. U pitanju je vječito aktuelna tema bračnih, i muško-ženskih odnosa uopšte.

Komad je rađen ove godine, a glumcu Marku Nikoliću, koji je zamijenio kolegu u ulozi Stanislava, ovo je bilo tek drugo igranje. Njegova uloga je zanimljiva, jer na početku komada igra muškarca, tokom predstave postaje žena, da bi na kraju ponovo bio muškarac.

“Smeh i aplauz su nam jasna potvrda, i veliko zadovoljstvo je kada znate da ste nekoga bar sat vremena iskreno nasmejavali i da će možda kasnije I da priča o tome. Tema ovog komada su bračne veze, i ljudi se ovde zapravo najviše smeju sami sebi. Ono što je najbitnije kod komedije je da nikada ne treba da se trudite da budete smešni, jer to onda bude napadno i dosadno. Samo prikažete realnost i videćete kako će se smejati. A ovde su se smejali upravo nečemu realnom, a to je preljuba,” objasnio je Marko Nikolić.

Vodvilj po motivima djela “Moja žena se zove Mauris,” po kojem je nastao i Sašin komad “Moja žena se zove Zlatko” je od 1997.  kada je prvi put izveden odigran u 40 zemalja. Ispričan je nizom komičnih situacija iz bračnog života, a igra se bazira na brzim promjenama situacija tako da glumci naprosto utrčavaju i istrčavaju sa scene ili je prekidaju plesnim koreografijama.

Za glumicu Jelenu Krkić, koja glumi Stanislavovu suprugu Marija, rad na ovom komadu je bio od velike važnosti.

“Bilo je fenomenalno raditi na ovoj predstavi. Kada je ekipa dobra, kada se lepo slažete, još I kada se privatno družite, onda je to pun pogodak, tako da smo mnogo uživali dok smo radili. A i mnogo nam je značilo, naročito što smo imali probe dok su bile obustavljene predstave, što nam je pomoglo u svakom smislu. Predstava je rađena po poznatom tekstu, koji smo mi nešto malo promenili I prilagodili ovom vremenu, ali to je taj ritam, to je ta priča. Zapravo se ništa bitno nije promenilo. I francuski komad je u ovoj energiji, pa mogu reći da zapravo ima mnogo sličnosti. Pošto je I u Francuskoj urađena ova predstava, mi smo je odgledali, ali tek nakon što smo završili našu. I da, iznenadilo nas je koliko ima sličnosti u interpretaciji,” rekla je za naš radio glumica Jelena Krkić. “Svaki lik u predstavi je poseban, drugačiji, i svaki je zanimljiv na svoj način.”