Pajić: Za mene je sloboda da mogu sam da razmišljam i donosim odluke

U Velikoj sali Centra za kulturu sinoć je odigrana pozorišna predstava „Strah od leptira“, rađena u produkciji Teatra „Vuk“ i „Merlinka festivala“. Po motivima romana “Poljubac žene pauka” Manuela Puiga i biografije Vjerana Miladinovića Merlinke, predstavu je režirala Isidora Goncić, a igraju, Dušan Kaličanin, Zoran Pajić i Svetislav Goncić.

Predstava govori o tome kako politički neistomišljenici i predstavnici seksualnih različitosti doživljavaju pravnu i moralnu osudu od strane društva.

,,Predstavu ,,Strah od leptira” počeli smo da igramo u septembru 2019. godine i svi su očekivali da je komedija, ali kad završi predstava većina doživi katarzu zajedno sa nama. Ono što je najbitnije nikog predstava ne ostavlja ravnodušnim. Ako kod jednog čoveka promenimo svest ili tok razmišljanja mi smo onda uspeli. Moj lik i lik Dušana Kaličanina nalaze se u zatvoru, ali ono što je mnogo važnije je to da smo mi sami sa sobom u zatvoru i ono što hoćemo to je da likove oslobodimo, na ovaj ili onaj način, ali u ovoj predstavi nažalost taj način je tragičan”, rekao je Zoran Pajić.

Dušan Kaličanin i Zoran Pajić su privukli posebnu pažnju javnosti sa glavnim ulogama u seriji ,,Istina”.

,,Ono što je meni  najbitnije je da publika dolazi porodično, da dolaze i mlađi ljudi, a i zbog popularnosti serije ,,Istina” dolazi mnogo ljudi koji nikada nisu bili u pozorištu. Upravo zbog popularnosti serije hoće nas da vide, Dušana i mene, i onda se po prvi put nađu u pozorišnoj sali i nekako se zaljube“, dodao je glumac.

Kao što likovi u predstavi na drugačiji način doživljavaju slobodu, tako i leptiri, svako na svoj način, doživljavaju potpunu metamorfozu. Naš sagovornik govori kako on privatno doživljava slobodu i borbu.

,,Za mene je sloboda to da mogu sam da razmišljam, da mogu sam da donosim odluke i da niko ne utiče sem mene na te odluke. Naravno ne želim nikoga  da ugrozim time, ali nešto gde ću ja moći slobodno i normalno da živim a da niko drugi ne zahteva kako treba da živim. Sve što više ulazimo u politiku mislim da, ako se time jako bavimo i zamaramo, u današnje vreme to je neka borba gde neće doći do neke pobede. Smatram da pojedinac na taj način ne može ništa da uradi. Pojedinac jedino što može da uradi jeste da se okruži nekim ljudima koji slično razmišljaju i imaju sličan pogled na svet i da negde u toj njegovoj atmosferi sa drugim ljudima izgradi neki život za sebe koji želi. Tako ja pokušavam da nađem neki broj ljudi koji mi je jako blizak, a pritom, što mi je jako bitno, da ne očekujem od nikog drugog da za mene nešto uradi. Ne očekujem ni od presednika, ni od premijera da za mene nešto uradi, nego ću ja sam uraditi. Mislim da smo kao narod naučeni da stalno neko razmišlja za nas, da neko brine o nama, da nam govore – sad moras dete, sad moras brak. Stalno nešto moramo i očekujemo da nam neko drugi kaže šta trebamo. Ja ću sam da odlučim, ma koliko bilo teško. Ovde sam rođen i ne želim nigde drugde da idem i neću kriviti ni političku, ni socijalnu, ni društvenu situaciju, kriviću sebe ako nešto nije dobro. Okružiću se ljudima koje volim i napraviću dvorište u kojem ću uživati. Pokušavam da sačuvam taj neki unutrašnji mir i da se ne uprljam raznim stvarima. Upravo zbog toga ne želim da ulazim u borbe. Ja sam glumac i jedino na sceni mogu da se borim, a van toga želim imati mir”, zaključio je Pajić.