Koverta i pismo

Naša anketa: Pišete li pisma?

U našoj anketi pitali smo vas da li pišete pisma. Kažete da ne pišete. Dopisujete se porukama. Ali, znate da su pisma bila romantičnija.

Ne. Pisma ne pišem.
Nemam kome. U svoje vrijeme sam pisao. U mladosti. Davno je to bilo. Bilo je romantično.
Ne pišem.
Pisma? Ne. Kome? Izašli smo iz te forme. Nekad sam pisala. Najviše kad je momak bio u vojsci. Tad je bilo najbolje.
Odavno ne pišem. Pitaj Boga od kad. Otkako su telefoni proradili ne piše se više. Romantičnih pisama nikad nije bilo. To su prevare i nekad i sad.
Odavno ne pišem. Sve što ova djeca provlače ovim modernim telefonima i kompjuterima mi smo pismom i markicom. Od onoga đe ćemo se naći pa do izliva osjećanja.
Ma koja pisma. Nekad jesam. Sad više nemam ni kome. Sa 15,16, 17 godina sam pisala. I drugaricama, i romantična , i ljubavna. Poneku čestitku i to je sve.
Danas ne, a nekad jesam. Prije trideset, trideset pet godina. Bilo je super.
Rijetko pišem pisma. To je bio divan običaj. I obaveza, pogotovo pred blagdane. Bilo bi dobro da se isključe telefoni, Fejsbuk. Ali, ne može se. Dali ste mi ideju, pa možda sad i napišem.
Rijetko. Čujemo se telefonom, tu je mejl. Nekada sam pisala. I čuvam stara pisma.
Nikada. Samo poruke. Ne pamtim. Možda sam u školi pisala kao dijete.
Pišem poruke, ali pisma ne. Nekada jesam. Kad sam bio u vojsci pisao sam ženi, majci, ocu.
Ne pišem. Prošlo me je to. Samo poruke.
Ne pišem. Samo poruke.
Svaki normalni piše poruke. Starinsko vrijeme ćemo iza sebe ostaviti.