Mjuzikl Mama mia

Mjuzikl Mamma mia! 25. juna otvara Purgatorije

Selektorka ovogodišnjeg Festivala „Purgatorije 2015“ Tanja Mandić Rigonat odabrala je sedam takmičarskih predstava koje će se tivatskoj publici predstaviti od 25. juna do 10. septembra.

To su predstave:

1) MAMMA MIA!, Ketrin Džonson, režija – Jug Radivojević, Pozorište na Terazijama, Beograd i Prospot doo (termin igranja 25.jun u 21:30 h)

2) ŽIVOT MOLIJEROV, Mihail Bulgakov, režija – Aleksandar Popovski, MNT Skoplje (termin igranja 07.jul u 21:30 h)

3) ŽIVOTINJSKA FARMA, Džord Orvel, režija – Andraš Urban, HNK Ivan pl Zajc, Rijeka (adaptacija Nataša Antulov i Andraš Urban) (termin igranja 18.jul u 21:30 h)

4) HASANAGINICA, Ljubomir Simović, predstava u nastajanju, režija-Jagoš Marković, festivalska produkcije, Centar za kulturu Tivat (termin igranja 31.jul u 21:30)
5) ALEKSANDRA ZEC, autorski projekat Olivera Frljića, HKD Teatar na Sušaku, Rijeka (termin igranja 04.avgust u 21:00 h)
6) KAZIMIR I KAROLINA, Eden fon Horvat, režija -Snežana Trišić, Atelje 212, Beograd (termin igranja 26.avgust u 21:00 h)
7) RAZBIJENI KRČAG, Hajnrih fon Klajst, režija – Igor Vuk Torbica, JDP Beograd (termin igranja 29.avgust u 21:00 h)

Riječ selektorke:

Beskrajni ,plavi krug. U njemu zvezda. Ili beskrajni, tamni krug. I u njemu pozorište.
Poetska slika Miloša Crnjanskog iz romana Seobe, Beskrajni plavi krug. U njemu zvezda, skliznula mi je u svest i pretopila se u beskraj tamnog kruga sa pozorišnom scenom u njemu koja svetli, dok sam razmišljala šta da napišem o predstavama koje sam odabrala za ovogodišnje Purgatorije. I po ko zna koji put postavljala pitanje šta pozorište znači danas, kakva mu je uloga u društvu, kakva misija, kad je ono deo opšte tame a kad svetli kao zvezda?
Ne znam koje je tačno boje tama, da li je crna, braon, siva, ali znam da su pigmenti te tame sazdani od ratova koji se vode na najrazličitijim nivoima, od straha od rata, terorizma, izbeglica koje bežeći iz zaraćenih područja umesto spasa u zemljama u kojima je mir pronalaze smrt u vodama Sredozemnog i Jadranskog mora pretvarajući ih u grobnicu,od bede, gladi, zločina, miliona nezaposlenih, ekomomske i drušvene krize, razaranja humanističkih vrednosti, drastičnih socijalnih razlika, od licemerja, pohlepe, nedostatka empatije, novih oblika totalitarizma.Sadašnjost kao da usisava u sebe slike budućnosti i teško je pratiti, detektovati, razumeti sve što se oko nas zbiva u smislu opšte sudbine.
U takav tamni krug stvarnosti pozorište se upisuje kao filozofsko, poetsko mesto, mesto susreta čoveka sa tišinom u kojoj je moguće čuti misao, uživati u igri glumaca , postaviti pitanja.U pozorištu možemo da čujemo šta duša priča.
Živo pozorište svetli u vremenu u kojem nastaje jer osvetljava ljudsko iz različitih uglova,proširuje pojam stvarnosti,obogaćuje stvarnost potvrdjujući čovekovu kreativnu stranu, stvaralačku.Živo je kad ruši tabue, ulazi u dijalog sa društvomom situacijom,različitim autoritetima, kad je prometejsko,kad otkriva smisao tamo gde smo mislili i da ga nema, kad priča priče hiljadu puta ispričane ali na nov način.
Odabrala sam predstave koje svedoče o želji pozorišnih stvaralaca da pozorište bude mesto u kojem se društvo, čovek, propituju na umetnički snažan način, iz dubokih poriva kreativnosti, istinoljublja,mašte, polemičkog i kreativnog duha,u kojem se teme,jasno izoštravaju bez obzira na žanr, predstave u kojima su glumačka dostignuća na visokom nivou kao i svi drugi elementi pozorišnog čina.
Predstave Aleksandra Zec – Olivera Frljića, Životinjska farma-Andraša Urbana, Život Molijerov- Aleksandra Popovskog, Mamma mia!- Juga Radivojevića, Kazimir i Karolina- Snežane Trišić, Razbijeni krčag – Igora Vuka Torbice, dobile su pozitivne kritike pozorišnih kritičara, mnoge od njih i nagrade na brojnim festivalima, i sve su odlično prihvaćene kod publike. Komunikativnost odabranih predstava vrednost je na kojoj ova selekcija insistira, jer pozorište je umetnost trenutka,umetnost koja se obraća nama u sadašnjosti, i ma koliko neki rediteljski postupak bio komplikovan predstava na jednom od svojih nivoa mora biti razumljiva i za čoveka koji prvi put ulazi u pozorište. Po principu koji je uspostavljen u antičkoj Grčkoj, a potvrdjen u Šekspirovom vremenu.
Bez predrasuda o višim i nižim pozorišnim žanrovima, smatrajući takvu podelu deplasiranom, na festivalu su u konkurenciji predstave u rasponu od mjuzikla do tragedije.
Nadam se da će i ovogodišnja selekcija još jednom potvrditi Purgatorije kao važan pozorišni festival na kojem je moguće videti izuzetna umetnička dela najznačajnijih pozorišnih umetnika, reditelja, glumaca, scenografa , kostimografa, kompozitora, baletana…
Tatjana Mandić Rigonat