Sanja Ninković: Mom senzibilitetu odgovara savremeni pokret koji intrigira

Goste emisije Radio suncobran bila je Sanja NInković, balerina Narodnog pozorišta Beograd, Bitef Dance Company i opere Madlenijanum. Baletska predstava „Jedan“ je za Vas lično veliki uspjeh jer ste predstavili svoje prvo cjelovečerenje koreografsko djelo. Da li to znači da Vam je bilo usko da se izražavate samo kroz izvođenje baletskih pokreta koje je drugi odredio pa ste željeli da se oprobate i u njihovom kreiranju i postavljanju na scenu ?

Dugo sam solista baleta Narodnog pozorišta ali radila sam i u Operi Madlenijanum kao i u Bitef Dance Company i imala dosta prilika da radim sa vrsnim domaćim i gostujućim koreografima. Koreografija me je oduvek zanimala, razvijala sam to interesovanje i odlučila sam da se oprobam. Na jednom važnom i dobrom festivalu koreografskih minijatura koji pruža priliku kako profesionalnim tako i amaterskim plesačima da se oprobaju ja sam napravila svoj prvi korak u tom pravcu.

Vaša „Subjektivno“ Vam je donjelo „Ohrabrenje“. Mala igra riječi jer radi se o naslovu Vaše minijature kojom ste osvojili nagradu na festivalu koja se zapravo zove „Ohrabrenje“.

Osvojila sam nagradu kritike i nagradu Ohrabrenje, koja podrazumeva priliku za realizaciju celovečernje predstave u okviru idućeg izdanja Festivala, a u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije. Tako je nastala predstava „Jedan“ sa igračima i solistima Narodnog pozorišta u Beogradu, a na originalnu muziku Maje Čurčić i Marka Đukića.

Inspiracija za predstavu “ Jedan“ stigla je iz filma „Jastog“ Jorgosa Lantimosa koji je problematizovao odnose grupe i pojedinca u društvu. Kakva je koreografska retorika u tretiranju ove tematike ?

Pre nego što sam dobila priliku da radim ovu predstavu, razmišljajući da se nekada bavim koreografijom, tražila sam šta bi mi bila moguća tema i odlučila sam da bi najbolji put bio da radim nešto o čemu inače dosta i razmišljam, i da bi mi to predstavljalo veliku inspiraciju. Kada sam pogledala film on je ostavio jak utisak na mene jer mi je ovaj reditelj svojom specifičanom izražajnošću osvestio temu o kojoj sam zapravo i sama razmišljala i onda sam shvatila da bi mogla da se radi predstava po filmu, tačnije da bude inspirisana filmom, iako je on dublji i opširniji.
Kada se ukazala ova prilika to je bio samo put za realizaciju moje davnašnje ideje, a koncept predstave se jako brzo razvijao. Zapravo kad sam je osmišljavala, veliki deo predstave odmah mi se scenski javio u glavi a kad sam zaista krenula da radim to je bilo samo dorađivanje detaljima, vezivnim scenama, kako bi se sve bolje razumelo i naravno taj koreografski i izvođački deo koji je kasnije došao.

Zašto ste odlučili da crnim humorom, satirom i dramom akcentujete taj problem ?

To je bilo ono što je karakteristika grčkog reditelja u filmu Jastog i inspirisalo me je da i mi prenesemo tu atmosferu u predstavi. Jer kada se neki problemi uoče i izdvoje, dobro je da se o njima progovori na taj način, pogotovu kroz humor, jer tada poruka lakše dopire do publike.

Već ste izgađena, zrela baletska umjetnica i radite kako klasični tako i savremeni repertoar. U kojoj vrsti plesa se komotnije osjećate a u kojoj dobijate provokaciju i izazov za plesno istraživanje ?

Imala sam sreću da sam kao mlad igrač paralelno plesala obe vrste plesa, što je velika sreća, jer vas i jedan i drugi vid razvija kao igrača i umetnika. To su različite tehnike i stila koje se međusobno dopunjuju, ali je u oba slučaja potrebna jednaka disciplina, vežba i predanost. Klasika ima opšta, stroga pravila i zahteva preciznost, a savremeni ples pak daje slobodu u istraživanju. Mom senzibilitetu možda više odgovara savremeni izraz koji me intrigira kao umetnika, ali sam se sve vreme sa jednako sa uživanjem bavila i klasikom. Jer ona ima univerzalnu estetsku i umetničku vrednost koja ne zastareva, a takođe napreduje i modernizuje se, jednako kao što ostaje verna tradiciji.
Ne bih uproređivala ova dve vrste tehnike i izvođenja jer one nisu jedne drugoj konkurencija. Zato mi je drago što postoje scene i festivali koji neguju i jedno i drugo.

Da li u javnosti ima dovoljno umjetničke igre ?

Nema je dovoljno. Imamo odlične igrače i predstave, velika svetski koreografi gostuju kod nas, ali bi mogli još češće. Imamo veliki potencijal, gostujemo u inostranstvu, ali trebali bi više a i mediji bi trebali da nas više podrže. Mislim da umetnička igra ne dobija mesto koje zaslužuje. Važno je da se uvećava naša publika, da se ova vrsta umetnosti populariše, kao i da nas institucije kulture više podržavaju.

Koje su tendencije umjetničkog plesa u regionu ?

Nema nas mnogo i svi smo upoznati sa radom koreografa u regionu , međusobno sarađujemo i razmenjujemo iskustva. Jako je važno što postoji i vredno radi Bitef Dance Company , važni su razni festivali koji afirmišu ovu umetnost, to što strani koreografi gostuju, što imamo slobodne umetnike , a takođe i to što imamo i savremeni repertoar u Narodnom pozorištu. Važno je ono što radi Udruženje baletskih umetnika sa svojim programima koji podržavaju mlade talente.

Vi ste upravo kroz jedan od tih programa pod nazivom“ Mladi koreografi“ radili svoju predstavu „Mamac“.

Da, prošle godine sam dobila priliku da budem jedna od koreografa u ovom programu i radili smo vredno u periodu pandemije i  vremenu izmenjene realnosti. To je, inače, program koji ima za cilj da afirmiše mlade koreografe a direktor baleta Narodnog pozorišta, Konstantin Kostjukov i upravnica, Ivana Vujić su mi ponudili da se prijavim i predstavim i zahvalna sam im na toj prilici.

Kako ste zadovoljni izvođenjem i prijemom predstave „Jedan“ na tivatskoj Ljetnjoj pozornici ?

Bilo nam veoma prijatno organizatori su nas divno ugostili, scena je bila odlična za igranje, sve smo prilagodili izvođenje na otvorenoj sceni jer smo do sada igrali na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu. Publika je divno primila komad, igrači su srećni jer je bila dobra razmena energije. Počastvovani smo što smo gosti ovog izuzetnog festivala koji godinama okuplja kvalitetne plesne kompanije i predstave, velika koreografska i igračka imena domaće i strane scene i ovo je za nas jedan veliki uspjeh.

 

Foto: radioTivat; narodnopozorište.rs; glossyespresso.co.rs; novosti.rs