Jasna Janković: Torbe i korpe nose moj pečat

Umjela je, a tek je učenica osnovne škole bila, da isplete male šalove i neke sitnije stvari, da hekla i goblene veze.
Za radnog vijeka, zbog pregršt obaveza, stizala je, tek s vremena na vrijeme, nešto djeci da isplete, a onda su došli penzionerski dani u kojima Jasna Janković ima dovoljno vremena da maksimalno iskaže svu svoju kreativnost.

Na ono što je već radila, počela je da dodaje pletenje torbi od kanapa i izradu korpi i kutija od papira. Ko ih je vidio, oduševljenje nije skrivao.

„Kada sam bila mala gledala sam kako majka plete i hekla, a sad učim i usavršavam se gledajući You Tube. Kada mi je koleginica Dragica Bogdanović predložila da počnem sa pravljenjem kutija od novina bila sam začuđena, nisam ni znala da se to može. Dragica pravi male, vrlo interesnatne kutijice i zdjelice, pa mi je pokazala kako to radi i tako sam krenula sa pravljenjem korpi“, prisjetila je Jelena kako je počela sa izradom korpi.

Svaka torba ili korpa od novina ima pečat Jasninog umijeća i ljubavi prema tome što radi. Trudi se, naglašava, da nikoga ne kopira. „Na internetu gledam šta sve ljudi rade, a ako mi se nešto i dopadne ja tome dodajem mnogo svoga jer želim da ti proizvodi imaju moj pečat. Na korpe od novina heklam obod da bih im dala tu posebnost po kojoj će se prepoznati da je to moj proizvod. I mustre za pletenje torbi pronalazim na internetu, ali su oblik i forma  moja ideja“, kazuje Jasna, naglašavajući da joj ideje najviše naviru dok sprema jela u kuhinji.

Materijal za korpe joj najviše obezbjeđuje djever iz Podgorice koji svaki dan kupuje dnevne novine, pa kada nakupi veću količine donese ih u Tivat.

Motanje novina, kako Jasna naziva izradu korpi od papira, počinje rezanjem novina na željenu veličinu, a onda ih preko igle mota u štapiće.

„Zalijepim krajeve i tako napravim određenu količnu ‘štapića’, nakon toga krene pletenje po uzoru kako se pletu korpe od pruća, s tim što ja štapiće lijepim jedan na drugi i nastavljam pletenje. Korpe oblikujem prema želji, a ideje mi dolaze u procesu rada. Usredsredim se na to i ideje pristižu. Korpe su u kombinaciji, uslovno rečeno, od pruća sa poklopcem koji ima heklani dio koji je ukras na korpi. Kad uradim korpu do veličine koju želim, ofarbam je drvofiksom, potom  ide na sušenje, a nakon sušenja slijedi lak sprej. I pokloopac radim isto tako, a obradu oko korpe heklam. Razmislim što bi najbolje odgovaralo, koju mustru da stavim i od čega. Radim to od konca i vune od koje se pletu čarape, a heklam i od špaga, pa zalijepim sa silikonskim pištoljem“, otkriva Jasna svoj proces rada.

Taj kompletan proces rada za korpu srednje veličine, od pripreme materijala farbanja i sušenja, preko pletenja i lakiranja, do ukrašavanja heklanjem, Jasni je potrebno 15- tak dana.  Za torbe je potrebno manje vremena, u zavisnosti od veličine i mustri izrada potraje nekad sedam, a nekad dva, tri dana.

Ali, bilo šta da radi, Jasna to radi lagano, sa uživanjem i bez opterećenja. „To mi je hobi, ali i odmor, sve zaboravim dok traje izrada korpe ili torbe. Baš uživam oslobođenja od nepotrebnih misli“, naglašava Jasna.

Novih, kreativnih ideja ima na pretek, a ovih dana razmišlja kako da po uzoru na korpu uradi luster. „Nešto ću već“, kazuje Jasna „osmisliti. Osluškujem šta mi kazuje porodica, koja me maksimalno podržava. Snaha ima divne ideje i savjete koje prihvatam, a sin fotografiše sve što uradim. Uz njih, tu mi je i snaha Radojka, koja torbe uredno pegla i daje im onu pravu formu koju treba da imaju.“

Svoje proizvode Jasna još nije nigdje izlagala, ali se o njenim rukotvorinama već uveliko govori, pa je priča stigla i do nekih Tivćanki koje su se oduševile torbama, pa su ih i kupile.

Trebalo bi, kako Jasna reče, da uslijede predstavljanja i na sajmovima, a nije isključena ni saradnja sa trgovinama.

This slideshow requires JavaScript.