Jasna Đuričić : Nismo se bavili samo Breninim životom, nego i raznim aspektima Jugoslavije

Sa pozorišnom i filmskom glumicom, Jasnom Đuričić, profesoricom glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i predsjednicom žirija 27. „Sarajevo Film Festivala“,  razgovarali smo u emisiji Radio suncobran o konceptu predstave Bitef teatra „Lepa Brena project“ sa kojom je gostovala u Tivtu .Da li je krajnji cilj komada bio istraživanje fenomena lepe Brene, koja je bila i svojevrsni simbol bivše Jugoslavije, ili analiza društva njenog vremena ?

I jedno i drugo. Jer mi se ne bavimo samo Breninim životom i radom, nego kroz njen lik i delo pričamo o raznim aspektima bivše Jugoslavije ali isto tako i sadašnjih država. Dakle, nešto u čemu smo živeli, u čemu smo sada i u čemu ćemo živeti nadalje.

To je jako zanimljiv pristup sa pet različitih monologa što mi je bilo vrlo izazovno. Ja jesam rođena Jugoslovenka, školovala se i stasala u toj zemlji koja me je formirala i zaokružila, ali nisam bila neko ko je slušao Breninu muziku. Ipak, dobro se sećam te njene enormne popularnosti i toga kako mi nismo tada imali ništa protiv jer je tada bio veliki medijski prostor i bilo je mesta za sve, za svaku vrstu muzike. Predstava je vrlo dobra jer ima taj tzv. momenat prevarenog očekivanja za publiku jer svi očekuju neku zabavu, komediju, šou gde će se puno pevati i igrati ali to imamo samo u prvom delu . Onda se predstava lomi i kreću teže teme koje se tiču Brene ali i svih nas.

Da li je bilo komplikovano razotkriti i učiniti razumljivim publici vremenski i prostorni kontekst u kome je ona živjela i radila?

Mislim da nije. Igrali smo je mnogo puta u raznim sredinama i ona jako dobro dopire do ljudi, oni razumeju o čemu mi pričamo, o tom nekadašnjem i sadašnjem kontekstu nekih evidentnih vrednosti . Mi smo doterali do toga da sada negde ne smeš da pomeneš tu bivšu državu, što je potpuno sumanuto. Jer ona je deo svih nas,  ali i budućih generacija. To ne može preko noći da nestane, koliko god se neko trudio. To je dugo trajalo, to je ogroman prostor, tu su mešoviti brakovi , prijateljstva koje ne može niko da spreči. I na kraju krajeva šta nam je sve to skupa donelo i gde smo sada.

Izgleda da je Brenina karijera pratila sve procese i transformacije Jugoslavije, kako politički, tako i sociološki i kulturološki . 

Tako je, to je velika istina Pa čak i njena muzika. Radeći na predstavi morala sam da se upoznam sa njenim opusom, da preslušam njene albume iako je ja u mladosti  nisam pratila. Neverovatan je napredak i evolucija u produkciji, u samoj muzici koju je ona pevala nekada i sada. Uvidela sam da je to odličan pop, da je veliki broj divnih i kvalitetnih pesama.

Komad je Brenu sagledao i analizirao kroz njenih pet aspekata , kroz pet različitih narativa. Kako ste doživjeli Vašu Brenu ?

Da, pet ih je ,Brena- graditeljstva,seksualnosti, biznismenka, pesma, Jugoslovenka. Moja Brena je nazvana biznismenka i to je Brena koju poznajemo sada. Veoma je zanimljivo da je čitav moj prvi deo sastavljen od njenih intervjua, sve što kažem je od njenih izjava tokom više godina. Bilo je jako izazovno kako od toga ispričati jednu celovitu priču.

Pošto sam ja bila Brena kakvu sada poznajemo, imala sam mogućnost da se poigram i sa imitacijom. Ali to sam uradila da bude negde na ivici, da bude prava mera stvari, da ne bude totalna imitacija. Bilo mi je zanimljivo da je tumačim kao Brenu „sada“, ono što je ona u ovom trenutku, tu gde jeste, kako sada gleda na stvari i na taj biznis. A biznis često u našem narodu nosi i neku negativnu konotaciju jer većina današnjih biznismena je na sumnjiv način dolazila do moći. Ova žena je pak sve zaradila svojom pesmom, uz supruga koji je nakon tenisa promišljeno ulagao. Dakle kod Brene nije bio presudan samo pevački talenat , već i talenat za biznis i prave poslovne korake. A možda je najvažnije što je Brena bila a i dalje je „ničija“ , što je veliko čudo danas kada je svako „nečiji“.

Kako se odvijao rad na predstavi koji je imala dva reditelja i čak pet scenarista ?

Prvi put sam radila pod takvim uslovima, u jednom takvom procesu rada. Ne poznajem u svojoj karijeri sličan projekat, i zato mi je bilo vrlo zanimljivo i izuzetno neobično. Imam veliko iskustvo,radno i životno, prošla sam najrazličitije vrste procesa rada, izuzetne, dobre i manje dobre komade, i dala sam sebi tu slobodu da biram šta radim, tačnije ne mogu sebi da dozvolim da mi bude dosadno u poslu. Biram stvari koje su mi provokativne, a ova predstava to jeste. Tu je i saradnja sa mladim kolegama a pošto sam ja stalno u dodiru sa mladima, studentima na Akademiji gde predajem, onda sam u toku sa njihovom životnom filozofijom i tu nemam nikakvih nedoumica i predrasuda. Jedino mi je važno da na projektu na kojem radim, imam nešto što me provocira.

Da li je pet monologa koje je napisalo pet različitih autora dovelo do neujadnačenosti u dramaturškom rukopisu ?

Možda je tako, ali prosto u pitanju su različiti pisci, dramaturzi, različiti kao osobe, kao kreativne ličnosti . Bila je takođe čudna i ta forma monologa gde mi ne ulazimo u konkretne odnose sa likovima, ali uvek je moguće naći ispravna rešenja, uraditi nešto da bude dobro. Ja ne pristajem na definicije toga šta jeste a šta nije pozorište. Pozorišna umetnost je jako široko polje i tu ima mesta za sve.

Komad dobro „živi“, imali ste puno gostovanja na kojima se uvjek traži karta više. Kako reguje publika na potpuno različitim geografskim širinama i dužinama?

Puno smo igrali i svuda se predstava proda za tri dana a evo sada nas čeka Hrvatska, Skandinavija, SAD. Mogu reći da su reakcije skoro svuda identične. Ja bih, kao deo publike, prva želela da vidim šta se krije iza ovakvog intrigantnog naslova. Voleli ili ne voleli to da priznamo, Brena jeste istinski fenomen i dan danas, i ona je uprkos svemu preživela. U svim novim državama bivše Jugoslavije ima mnogo uspešnih žena biznismenki ali ni jedna nije

tako uspešna kao ona. To je odlika velikih zvezda, Brena je uspela da se prilagodi svemu a da pri tom nije ukaljala svoj obraz .Puno nas ne želi da prihvati novo vreme smatrajući da je sada sve pogrešno. Ali nije baš tako, u svemu ima i loših i dobrih stvari. Ona je, uz sve strašne lične gubitke, potpuno uspela. O njoj često razmišljaju kao o nekoj bogatašici kojoj je sve palo sa neba. A tako ne biva nigde u svetu , veliki rad mora da stoji iza svega. U regionu možemo da nabrojimo samo par sličnih osoba koje su tako uspele, Zdravko Čolić, Brena i ne znam ko još.

Foto: Internet