Goran Vitanović: Dođite da pogledate slike, koje imaju neku vrstu smajlija!

“U Boki, Tivtu i u Crnoj Gori uvek se osećam dobro i uvek se osećam kao domaći, kao mještanin. Svake godine se preselim ovde i prosto uživam”, riječi su akademskog slikara Gorana Vitanović iz Beograda, čija je izložba otvorena u prizemlju Galerije ljetnikovca Buća. Tivatskoj publici autor se po prvi put predstavio dvadeset jednim radom u tehnici

akrila na platnu i papiru, a postavka nosi naslov “Osmeh je važan”. Trebalo je da bude otvorena prošlog ljeta:

“Trebalo je izložba da bude otvorena prošle godine u isto vreme, ali je odložena zbog kovida. To nije ispalo loše, jer su u međuvremenu nastale neke nove slike, koje su kompletirale prethodnu celinu. Ispalo je dobro sa tim odlaganjem. U principu su to akrilne slike, mada je mešana tehnika, brza tehnika. Brzo se radi i suši i onda može da se interveniše.”

Na kojim sve mjestima autor nalazi osmijeh?

“Pokušavam da nađem osmeh u sebi i u svojoj okolini. Ovde je reč u stvari o potrazi, o sopstvenom individualnom traženju. Imam neke primedbe na moj karakter, da se ne smejem često i da me ne viđaju često nasmejanog. To me je potaklo da počnem da istražujem šta je to u stvari osmeh, šta mi tražimo i koje su to nove komunikacije, u kojima svi učestvujemo i jedni drugima šaljemo smajlije. Sad postoje stotine smajlija, postoji tužni smajli! To su pitanja, na koja sam pokušao da odgovorim u ovom vremenu čudnom, korone i modernih komunikacija. Mi smo se bili zatvorili u kuće prošle godine i slali jedni drugima smajlije. Dođite da pogledate slike, koje imaju neku vrstu smajlija!

Osmijeh je glavni motiv postavke, ali pored toga ih ima još nekoliko:

“Postoje još govorna mana, veliki vladar, oštrač noževa, koji ima svoju priču takođe. Svi se oni uklapaju uz osmeh, ali ima još nekih istraživanja, kojima se bavim!“

Šta je za slikara boja?

“Boja je čisto raspoloženje, ona je meso, koje čini sliku i stoji na skeletu crteža. Ne mora da znači da je, ako je jača boja, ona vesela, da prenosi pozitivno. Uvek može da bude i jedno i drugo. Svako od nas se izražava, slikari posebno. Imao sam često pitanje, koje je potpuno suludo postaviti slikaru – koja ti je omiljena boja? Jako često razmišljam o tome šta to u stvari znači. Boje su raspoloženje. Odnosi boja, oni odnosi, koje prenosimo na sliku su raspoloženje. Ne jedna boja, to je kompleksna stvar. Ne može da se tako svede.“

Vitanović ne pravi često izložbe:

“Uglavnom ih pravim kad je dobra galerija, kao što je JU Muzej i galerija Tivat, ili, kao što je bila prethodna, u muzeju u Budvi, gde su isto jako fini ljudi, kao i ovde. Kad se sklopi sve to, kad napravimo dobru kombinaciju, onda napravim izložbu. zato me nema često, pravim izložbu na dve, tri godine. Zato sam do sada imao samo četiri, četiri bitnije i veće.”

Ono što ističe u svojoj biografiji je boravak u Solunu, gdje je bio gost-student na petoj godini fakulteta:

“To je bilo pre dvadesetak godina. Zanimljivo je da me vuče more, inače sam kontinentalni tip. Mislim da svi kontinentalci sanjaju da će jednog dana završiti na moru. Tada sam birao hoću li da odem na Akademiju u Prag, ili u Solun i na kraju je pobedilo more, odnosno Mediteran. Ina;e sam svakog leta u Budvi, to mi je praktično letnja kuća. Svake godine cela porodica pređe ovde. Usput još napravim izložbu. Tu me čeka spreman atelje, već na nekoliko mesta mesta ih imam. Spreman sam da slikam uvek! Slikanje je jedan složen proces. Slikam kad me krene, imam faze, nekad slikam manje, nekad 24 sata. I to nije samo konkretno slikanje ispred štafelaja. Slika je kad sedim i kad razmišljam. Pokreću me razne stvari i motivi. Moja deca, more, istorija…”

Goran Vitanović ističe da je na izložbi u Tivtu i jedna od slika, koja još nije završena, a zove se “Pre i posle”. Okačio ju je na zid, ali je i dalje u procesu rada:

“Dobra je, pri kraju je, ali nikad se ne zna kad je kraj slikanja neke slike. ne znam da li ću da je nastavim. zanimljivo je da se zove “Pre i posle” – Before and After.”

Iza svega stoji priča o odnosima, kako mi to sagledavamo sebe, šta je bilo pre, a šta posle i šta će biti posle, konstatuje slikar. To je novo istraživanje u njegovom ateljeu, o kome će se tek saznati nešto više.