Feđa Stojanović: Ja sam uvek igrao puno

“Ja kad čujem Tivat, meni nešto lepo oko srca”, dječački iskreno rekao nam je Feđa Stojanović prošlog proljeća poslije igranja predstave „Matičar“ Artepunkt-a iz Beograda. Ova oporo humorna priča o slučajnom susretu dvoje neznanaca u čekaonici mjesnog ureda, odigrana je u Velikoj sali CZK te srijede, 4. marta, kada nismo ni slutili da Feđu više nećemo gledati na sceni u Tivtu. U ovom komadu bio je jedan od troje aktera, a nakon silaska sa pozornice pričao nam je o igranju kod nas:

“Ja sam toliko navikao na Tivat i na ovu scenu da to sve prosto osećam kao nešto moje, kao da je to neki grad, osim Beograda, koji volim izuzetno. Tu smo pravili dve predstave i uvek se tog rada i tih predstava sećam kao nečeg što mi je toplo oko srca. Taj Mediterano, koji je bio prošlog leta u tom neverovatnom ambijentu, toliko ljudi o tome priča i dan danas, toliko se ljudi interesuje da to gledaju.”

Priča nam o tome da će u julu 2020. “Mediterano” igrati u pet termina, a možda i više zbog velikog interesovanja, ali do toga nije došlo, kao što je i brojne druge planove pandemija omela.

Gostovanje sa “Matičarem” tako je ostalo poslednje Feđino predstavljanje u našem gradu, a o toj predstavi nam je rekao:

“Ovo nam je potpuno nova predstava, igrali smo nekoliko puta na gostovanjima, a još nismo imali premijeru u Beogradu. Za nas je svaki susret sa publikom jedan poseban doživljaj, prosto se ispitujemo i mi i publika, ali, sudeći po reakcijama publike gde god smo igrali, ova priča se negde uvek utka ljudima u srce, pogotovo sve što ide ka finalu, kada sve polako počinje da se razvrće… Ja volim da igram sa Ljiljom, mi smo već dugogodišnji partneri. Bili smo zajedno i u Ateljeu 212, odigrali smo puno predstava i kao partneri, ja se razumem fantastično sa njom. Mislim da smo ovde uspeli ono što smo želeli, da to napravimo polu dokumentarno, da to sve ne deluje toliko kao pozorište, nego stvarno kao neki isečak iz života… Čini mi se da publika to stvarno razume tako.”

Pored pozorišta, Feđa i Ljilja posebnu pažnju gledalaca privukli su i u TV seriji “Istine i laži” kao bračni par Ilija i Dana, o čemu glumac kaže:

“Eto tako, život je napravio takav scenario! Posle svega što smo igrali zajedno u pozorištu, Ljilja i ja igramo tu seriju, više ni ne znam koliko je imala sezona. U maju počinjemo ponovo da snimamo, tako da će biti još dve sezone sigurno. Publika koja to voli će da uživa, a i mi volimo to da radimo. Nekako se tu sklopila dobra ekipa ljudi, dobra atmosfera, to publika prepoznaje. Zatrpavaju nas tim raznim serijama, koje tretiraju kriminalce, ubice, a onda se napraviila jedna takva serija, koja je zaličila na neko prošlo vreme, kada se snimao “Bolji život”, “Srećni ljudi” i td. Mi smo se bili oprostili, imali smo i oproštajnu večeru, ali je Prva TV tražila da se serija nastavi i snimi još sezona, jer im ništa drugo nije imalo toliku gledanost.“

Prisjećamo se Feđinih igranja u Ateljeu 212:

“Ja inače ne volim da kažem da je to moje bivše pozorište, jer sam tu proveo najlepše godine života, ja ga i dalje shvatam kao moje pozorište. Taj neki sticaj okolnosti se desio da sad upravo pripremam jednu novu predstavu baš u Ateljeu 212 i to po tekstu Vedrane Rudan, “Da bog da te majka rodila”. premijera će biti vrlo brzo, tako da čim se vratim iz Tivta, nastavićemo da, onako rudarski, finalizujemo tu predstavu.”

Imao je sreću, kaže, da igra u svim pozorištima u Beogradu, a i u nekim pozorištima van Srbije, među kojima je CZK Tivat. U tom momentu igrao je na još nekoliko beogradskih scena, u Beogradskom dramskom, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom, čak i u Pozorištancu Puž:

“Ja sam uvek igrao puno. Iskreno da vam kažem, nije to neka lažna skromnost, neki put se zapitam šta će to sve meni, mogao bih malo da se odmaram, ali ne da mi đavo mira. A i zovu me i traže…”