Edi Pinjatić: Koliko god da se ulovi – dobro je

„Ribanje je ljubav, krenete od malih nogu i nikada ne prestajete“, kazuje Edi Pinjatić dok na obali na Seljanovu čisti tek ulovljenog goluba.

„Od goluba koristim krila, može i da se prži, a može i lešo. Ja ih pržim sa malo domaće blitve i – što ćeš bolje. Napravi se juhica, malo se ispriga i onda supruga i ja imamo za dva dana uz domaću salatu“, priča Edi, dodajući da je riba na porodičnom meniju tri, pa i četiri puta sedmično.

Koliko god da se ulovi, kako reče, dobro je. Nekada kilo, nekada dva, tri. Kako kada. Obično su to rombuni, ali bude i neka oradica, barbun, marmara, gjara, bičuga. „Za ručak i večeru ima uvijek, a pokloni se i prijateljima“, veli Edi, naglašavajući da u Zalivu ima dovoljno ribe, ali da se od nje niko nije obogatio.

„Ko voli ribanje to mu nije bitno, radi se to iz ljubavi, ali ako se ide radi ulova i interesa od toga nema ništa“, tvrdi Edi.

Za morsku ribu, kako reče, kanjoče su najbolji mamac. Tako je i goluba uhvatio. „To su mali, mekani račići koji se love u mulju, a ima ih i u pijesku, pa neki ribari idu sa vilama i na potisak ih izbacuju vani. Ja ih vadim iz mulja. Obujem duboke čizme do iznad struka koliko god ulovim ja zadovoljan“, pojašnjava Edi kako do mamaca dolazi.

Ovi su dani najbolji za ulov golubova i mogu se uhvatiti primjerci teški od jednog do tri kilograma. „Ranije mi se dogodilo na otvorenom moru da uhvatim goluba teškog 8 kg, ali na parangal. Međutim, uglavnom lovim na udicu, rjeđe na parangal“, privodi Edi priču kraju, koja se bez jedne mačke ne može završiti. Svo je vrijeme strpljivo čekala da Edi očisti goluba i dobije svoju večeru, a strpljenje joj se i isplatilo.