Drakić: „Radujem se učešću filma „Grudi“ u Puli“

Film“Grudi” rediteljke Marije Perović, u kome je Dubravka Vukotić Drakić i producent (kao i serije) i protagonistkinja, ovih dana dobio je poziv iz Pule za učešće na Filmskom festivalu. Premijera „Grudi“ održana je početkom godine, a o pozivu na prestižnu filmsku manifestaciju, dramska umjetnica kaže:

“Ja sam zaista dosta radila na tome i bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam dio tog projekta, a sada posebno što smo pozvani da učestvujemo u zvaničnoj konkurenciji 68. Filmskog festivala u Puli. Film dvadesetog igra u Puli, mi još razmatramo kako ćemo do Pule, ali festival ide sigurno i dobili smo zvanični poziv. Ja imam divna iskustva sa Pulom zato što smo, zahvaljujući  dobrim konekcijama CZK Tivat igrali tamo predstave. Posebno emotivno mi je ostalo igranje Jelene Savojske, pa se nadam da ću se sada krajem jula opet naći tamo. Vidjećemo, jer prosto čovjek danas ništa ne može da planira u ovoj globalnoj situaciji.”

Za dobar razgovor moramo da govorimo jasno i da pažljivo slušamo sagovornika, što je naizgled vrlo jednostavno, ali se u svakodnevnom životu često pokazuje kao veoma komplikovano, jer želeći da ostavimo utisak bivamo nejasni i pokušavajući da nametnemo svoje, prosto se uzajamno ne slušamo. Popularna glumica i vanredna profesorka Fakulteta dramskih umjetnosti na Cetinju u Radio suncobranu s nama je podjelila utiske o radionici „Govori kako valja“, koju je vodila na tu temu. Petnaestoro učesnika družilo se na skupu prošle nedjelje u Starom gradu u organizaciji Omladinskog kluba Kotor.

Radionica je dio projekta „MapOfCulturalRoutes“, koji pod pokroviteljstvom Opštine Kotor, sprovode NVO „Koltrina“ (Kotor) i NVO Centar za omladinsku edukaciju (Podgorica). Inicijativa je potekla od Aleksandra Kaluđerovića, mladog Kotoranina, koji je završio produkciju u Beogradu.

Profesorka Drakić, Tivćanima posebno draga glumica kao heroina i protagonistkinja predstava CZK Tivat  kaže da je sa radošću prihvatila  Aleksandrov poziv:

“Kad smo se koncipicirali rad, ja sam rekla da je dobro da se radionica održi za članove njihovog kluba, ali i za sve one koji se osjećaju mladi, tako da smo baš imali različite uzraste, od 12 do 25, što je dalo još veći kvalitet. Uz izuzetno uvažavanje i poštovanje smo radili skoro pet sati i prošli smo kroz sve faze govora. U drugom dijelu je bilo riječi o govornoj kulturi, o govoru u medijima, svakodnevnom govoru i o tome što oni mogu individualno da urade, na koji način da se odbrane od populističkog pristupa kulturi uopšte. Zasuti smo raznim sadržajima, kako i oni sami kažu i jako je teško, pogotovo u tinejdžerskim godinama, odbraniti se od svega toga. Bilo je milina raditi sa mladim ljudima, koji žele da čuju nešto drugačije. Iako je bilo baš sunčano i vruće – pravi dan za plažu, mi smo radili satima u kinu “Boka”, eto, zaista je lijepo raditi sa ljudima, koji žele da rade na sebi.”

Tema veoma aktuelna u svijetu danas, vezano za sve profesije, za tržište kao odnos ponude i tražnje, a prije svega za sve nas kao pojedince upravo polazi od toga koliko se uzajamno slušamo, koliko nas drugi čuju (i mi njih).

Profesorka Dubravka upravo je polaznicima radionice neprekidno ponavljala:

“Govor je nastao iz želje za komunikacijom. Kada govorimo, ne treba da ostavljamo utisak i da sebe postavljamo u prvi plan zato što to nisu kanali komunikacije. Treba da se trudimo da se istinski povežemo sa drugim ljudima kad komuniciramo. Ovdje nema prave komunikacije, jer ljudi ne slušaju jedni druge, pa imamo monologe, monologe, monologe. Zato smo tako loši u dijalogu, zato ne umijemo da razgovaramo, zato nam je društvena scena takva kakva jeste. Ne umijemo ni da govorimo, ni da čujemo sagovornika, ni da razmišljamo o onome što je rekao i da mu odgovorimo. Svako ima svoj stav, od njega ne odstupa i onda imamo red monologa, pa sa druge strane drugi red monologa.

Bez slušanja, bez razmjene, bez potrebe da govorite da bi vas drugi razumjeli i da biste vi sa drugima komunicirali, ne možemo da mrdnemo dalje od nekih balkanskih primitivizama i drugih stvari zbog kojih nam nije nimalo lako na Balkanu.”

U međuvremenu u potpuno drugačijim uslovima  završena je i školska godina na Dramskoj akademiji:

“To je bilo jedno potpuno novo iskustvo. Uspjeli smo svi da održimo dobar nivo nastave putem aplikacija, Zuma, Skajpa, da nijednu pauzu nemamo, da održimo kontinuitet nastave kao da se vidimo, pa i više, jer su mi slali i video i audio snimke, tako da smo bili non-stop u komunikaciji. Svima je to I prijalo, samo da se ostane u nekoj radnoj temperaturi.”

 Iako je nastava u novim uslovima uspješno odrađena, i studenti i profesori radovali su se susretu uživo. Na kraju epidemije prvog juna su se okupili na Cetinju, gdje su uradili generalne probe i ispite javno, uz poštovanje svih mjera. Bila je ogromna radost  raditi bez prisustva ekrana, telefona i komjutera i za studente i za one sa druge strane, dodaje profesorka.

Kada je u pitanju pozorišna komunikacija, završavamo razgovor u iščekivanju avgusta i druženja na scenama u Tivtu, kada bi trebalo da zaigra Bokeški d-mol i druge predstave Centra za kulturu u skraćenom i izmijenjenom programu  Purgatorija:”Ljudi su željni razmjene i da vide i čuju neki sadržaj uživo, to je tako!”

Dubravka Drakić na kraju je izrazila nadu da ćemo uspjeti da ostanemo mudri i stabilni i u ovom drugom talasu epidemije i da ćemo dočekati kraj ljeta u mnogo optimalnijim uslovima za dalji život i rad.