Danijelu Gospiću pohvala za najljepše pismo

Na takmičenju za najljepše pismo na temu “Napiši pismo odraslima o svijetu u kojem živimo” pristiglo je 261 pismo učenika crnogorskih osnovnih škola. Pismo koje je se istaklo literarnim vrijednostima i koje je pohvaljeno jeste pismo Danijela Gospića, učenika 7. JU OŠ “Drago Milović” Tivat.

Kako isitče, inspiraciju je našao u lektiri Danijela Defoa “Robinson Kruso”.

“Tako je sve počelo. Tada smo i iz Informatike imali zadatak da kucamo nešto na kompjuteru o ekologiji. Kada je došao poziv za učeše na takmičenje, ja sam te dvije ideje objedinio”-kazao je Danijel Gospić.

Kako kaže veliku podršku je imao od nastavnice CSBH Katice Čavor. U pismu Danijel skreće pažnju da ekologiju, ali i na to da ne moraju svi đaci biti najbolji.

“Poruka je da ne moraju svi đaci biti najbolji da bi mogli učestvovati u ovakvim takmičenjima. Ja iskreno nisam najbolji đak, neki mi predmeti slabije idu, ali ja se držim onoga što mi dobro ide. Poručujem svima da to rade, a za one stvari koje im slabije idu neka se potrude da nauče”-poručio je Danijel koji kaže da je kroz svoj problem našao način da ga protka kroz pismo.

“Moramo čuvati prirodu!”-naglasio je Danijel.

Najuspješnijim učesnicima takmičenja nagrade i pohvale Pošta da uručila na svečanosti povodom Svjetskog dana pošte, 9. oktobra u Podgorici.

Takmičenje za najljepše pismo je, zahvaljujući kvalitetnoj organizaciji i kontinuitetu, postalo veoma popularno kod učenika crnogorskih osnovnih škola. Ministarstvo prosvjete i Pošta Crne Gore u uspješnoj saradnji realizuju ovaj literarni konkurs na kome se ispoljava pismenost i kreativnost crnogorskih osnovaca. Pismo Natalije Smoljan, kao prvorangirano na takmičenju, Pošta prosljeđuje Svjetskom poštanskom savezu na Međunarodno takmičenje. Pismo iz Crne Gore je čak četiri puta do sada osvojilo neko od priznanja Svjetskog poštanskog saveza.

„Poštovani prijatelji!

Dame i gospodo!

Ovim pismom Vam se obraćam uz molbu da poslušate šta mi, djeca, imamo da kažemo o svijetu u kojem danas živimo. Smatram da mi takođe imamo pravo na svoje mišljenje o tome jer smo jako važan dio društva, a i ne kaže se uzalud da ”Svijet na mlađima ostaje”.

Iako imam samo 12 godina, ja vidim šta je danas u svijetu dobro a šta nažalost nije. Srećom, i dalje postoji više onog dobrog mada ga je ponekad teško vidjeti. Neka djeca nemaju ni mogućnosti da vide ili osjete ono što je dobro. Svijet je stvoren da bude dobar ali ga neki ljudi kvare. Zašto to rade?

Da se zna, Bog je dobar. Dobre su majke. Moja sestra je dobra. Dobra je priroda i životinje su dobre! Loši su ratovi i loše je to što uništavamo prirodu. Zagadjujemo vazduh iako znamo da nam je potreban. Trujemo voće i povrće iako znamo da je to naša hrana. “Molim Vas, dajte mi 2 kilograma otrovnih jabuka!”  Eto, to nas čeka ako ovako nastavimo.

Roditelji mi kažu da ljudi sve to rade zbog novca. Zbog novca? Šta ćemo sa novcem ako sve oko nas uništimo? Robinson Kruso nije na ostrvu preživio jer je imao mnogo novca. Preživio je jer je naučio da poštuje prirodu koja ga je hranila a imao je i sreću da upozna Petka koji mu je postao prijatelj. Dakle, svima nama su potrebni priroda i Petko da bismo naučili važnu lekciju o svijetu u kojem živimo. Porodica i priljatelji nam pomažu jer nas vole a normalno je da i mi volimo njih. Zajedno sve možemo stvoriti, pa i onaj novac kada nam je potreban, dok sami ne možemo baš mnogo da stvorimo. Kada uvrijedimo i naljutimo svoje prijatelje to nam se loše vrati i kajemo se pa je tada najbolje da se izvinimo. Isto je i sa prirodom. Bilo bi dobro da joj se izvinimo i obećamo da je više nikada nećemo naljutiti. Prirodu i Petka nije baš pametno naljutiti.

Ja bih prirodi poslao pismo kada bih samo imao tačnu adresu. Napisao bih joj da će sve biti dobro ali da mora imati malo strpljenja sa nama jer imamo težak zadatak, da one loše ljude naučimo kako da je poštuju i čuvaju. Svijet u kojem živimo je divan ali ga moramo čuvati, čistiti mu prozore i provjetravati ga kao svoju sobu. Planeta Zemlja se ponekad prebrzo okreće pa čak i naši roditelji zaborave šta je djeci i svijetu stvarno važno. Važno nam je da nas vole i čuvaju, da se što više druže sa nama i da se ne ljute na djecu ako nisu baš svi dobri đaci. Svijet pripada svima nama i možda će baš oni lošiji đaci biti bolji prijatelji prirode od onih odlikaša. Odlikaši takođe prave greške pa se dešava da njihovi izumi ponekad krenu naopako, kao i da se zagadi more od nafte iz brodova koje su baš oni napravili. Lošiji đaci i dalje imaju šansu da postanu dobri i pošteni ljudi a baš takvi ljudi su potrebni ovom svijetu.

Vi iz Pošte takođe pomažete svijetu u kojem živimo. Donosite nam divne pakete i pisma sa lijepim željama a Vaši poštari su jako ljubazni. Jedino nam račune ne trebaju donositi jer se ljudi jako brinu zbog njih a ponekad nemaju novca da ih plate pa budu jako tužni. Opet onaj novac!

Nagovorite ljude da što više pišu pisma i da ih šalju porodici i prijateljima, a djeci poklanjajte markice. Dozvolite nam da oslikamo koverte naših pisama pa da onako šarene i vesele obraduju bake i deke kada ih vide. Možda će im tada i oni silni računi lakše pasti. Mi jako volimo i telefone jer nam olakšavaju život i pomažu pri učenju i ćaskanju sa prijateljima ali pisma su još ljepša i vrijednija. Dok ih pišemo mislimo na one kojima ih šaljemo a oni misle na nas dok ih čitaju. Ovog raspusta ću napisati nekoliko pisama nepoznatoj djeci u Africi ili Kini i pitati ih šta oni misle o svijetu u kojem živimo. Baš me zanima šta će mi napisati iako sam siguran da će naša pisma biti jako slična. Poslušajte djecu i vidjećete da će naš vazduh biti čist a jabuke nam neće biti otrovne.

Veliki pozdrav iz Tivta!

S poštovanjem,

Danijel Gospić.