Dakić: Tivat ima mnogo talentovanih oboista

Matine koncertom koji je juče održan u Muzičkoj školi završen je seminar za obou koji je održala oboistkinja simfonijskog orkestra RTS – a Ivana Dakić. Seminar je trajao od 25. do danas, 28.februara.

Na koncertu su svirali polaznici seminara, a za kraj uz klavirsku saradnju nastupile su Ivana Dakić i Irina Samardžić.

Dakić se zahvalila direktorki škole Pini Bubanji i profesorki oboe, Irini Samardžić na pozivu da radi sa tivastkim đacima. U tivatskoj Muzičkoj školi je prvi put, ali ne i u Tivtu gdje je ranije provodila ljeta.

Ona je naglasila da u Tivtu ima mnogo dobrih učenika, koji su vrlo talentovani, sposobni i voljni da rade. „Žele da napreduju i moj prvi utisak je odličan“, ocijenila je Dakić učenike i Odsjek oboe u Muzičkoj školi.

Štaje učeniku potrebno na početku kad se sretne sa instrumentom, štaje najbitnije da bi krenuo da radi? 

Ja uvijek kažem da je prvo važna ljubav prema tom instrumentu, želja za sviranjem i želja za napredovanjem, da uče i rade, a onda dolazimo na ono što stalno profesori pričaju i ponavljaju, a to je da vježbaju. U svakom slučaju ljubav, talenat, vježbanje, rad. Sve je to dovoljno da se djete pretvori u jednog odličnog oboistu.

Kako skrenuti pažnju na obou kad je dijete u dilemi, kako ga privući da se odluči za obou.

Ako se pažljivo sluša, oboa je jedan melodijski instrument. Kad čujete lijepu melodiju nju uglavnom donosi oboa. Kod mene se desilo da sam slušala baš u Tivtu i baš na Radio Tivtu „Labudovo jezero“ i bio je divan solo oboe. I nakon toga kad sam se vratila kući rekla sam mami da želim da sviram obou iako se niakd u životu nisam susrela niti vidjela taj instrument, ali moja odluka je bila isključivo na osnovu te predivne muzike.

I zato ono čime se ja bavim nije posao to je ljubav. Ja stvarno mnogo volim obou, volim da sviram, volim koncerte i volim kad osjetim pred koncert taj adrenalin i sreću koju osjetim poslije koncerta. To me mnogo ispunjava da uopšte ne osjećam neku tjeskobu u svom poslu nego sreću i ljubav, poručila je Dakić mladim i talentovanim obostima.

Koliko seminari pomažu učenicima?

Pomažu dosta, naravno. Čuju neko drugo mišljenje i zuglavnom su to slični problemi koje je njihov profesor uočio ranije. Djeca slušaju i svoje profesore, ali jednostavno naviknu na njhi i na neki način oguglaju, ali kad dođe neko drugi pa im kaže to isto oni to mnogo lakše prihvate. Postoje i drugačija muzička viđenja što je dobro i sve im to daje vjetar u leđa. To jeste kratko, ali znači im dosta jer je to i iskustvo pokazalo da dođe neko drugi pa im kaže, a i kasnije u komunikaciji sa svojim profesorom nekako to ide bolje poslije tog seminara.

Oboa je deficitaran instrument u Crnoj Gori, kako je to u sredini iz koje vi dolazite i kako prevazići taj probelm da bi se broj zainteresovanih povećao?

Prijatno sam iznenađena sa djecom koja ovdje uče i pohađaju nastavu, talentovani su voljni da rade i ima interesovanja. Nadam se da će se odlučiti i za nastavak muzičkog školovanja i nakon osnovne muzičke. U Srbiji ima više mogućnosti, imaju tri akademije, a na žalost u Crnoj Gori na akademiji nema profesora oboe. Nadati se da će se stanje promjeniti i učenici će se sigurno odlučiti za taj put ako znaju da svoje obrazovanje mogu da nastave ovdje i da ne moraju ići iz Crne Gore. U svakom slučaju mislim da oboa ima perspektivu u Crnoj Gori.

Oboa je skup instrument ali je i većih mogućnosti

Svi muzički instrumenti su sada uglavnom skupi. Ta situacija se može prevazići kupovinom polovnog, jeftinijeg instrumenta što djeca i treba da urade na početku svog školovanja. Poslije kad to krene ozbiljnije to krene samo po sebi. Meni je obou kupio moj orkestar tako da ga ja nemam u svom ličnom vlasništvu. Važno je da izdrže taj period i da se trude i bore.

Iza sebe imate veliko iskustvo, šta savjetujete mladim talentima?

Da dosta vježbaju, da vole i slušaju muziku. Zato imaju razne mogućnosti to je sad mnogo pristupačnije nego što je nama bilo. Neophodno je i da idu na koncerte Simfonijskog orkestra, da slušaju, da pohađaju internet časove, da slušaju svoje drugare kad sviraju jer će to njima značiti mnogo i da se usavršavaju.

Upoeredite vašu i našu sredinu kad je oboa u pitanju?

U Beogradu ima više mogućnosti, više koncerata pa je djeci dostupniju i da čuju. Dolazi dosta stranaca, a u Beogtradu imamo „Oboa fest“ na koji dolaze profesori iz inostarnstva i s te strane djeci je stvarno lakše. Ovdje nažalost nemaju komunikaciju sa drugim umjetnicima iz inostranstva, postoji ali je rjeđa. I jedino je to razlika, ali što se same djece tiče moram da istaknem da su ova jako, jako dobri, talentovani, vrijedni, radni i poslušni.

Ivana Dakić je oposebno istakla uslove u školi, koja je, kakao je naglasila, čak mnogo bolja od mnogih u Beogradu. I izrazila nadu da će se naći način da se instrument još više razvija i dovede na veći stepen u Crnoj Gori.

Šta poručujete mladim i talentovanim oboistima?

Da vole obou i muziku. Ono čime se ja bavim nije posao to je ljubav. Ja stvarno mnogo volim obou, volim da sviram, volim koncerte i volim kad osjetim pred koncert taj adrenalin i sreću koju osjetim poslije koncerta. To me mnogo ispunjava da uopšte ne osjećam neku tjeskobu u svom poslu nego sreću i ljubav, poručila je Dakić mladim i talentovanim obostima.

This slideshow requires JavaScript.