Boris Škanata- prvi tivatski olimpijac

Boris Škanata. Jugoslovenski rekorder i državni reprezentativac, koji je vrhunsku karijeru gradio u splitskom „Mornaru“ i beogradskom „Partizanu“. Na prvenstvu Evrope u Beču 1950. g. je osvojio bronzanu medalju u disciplini 100 m leđno (1:10,8) i bio sedmi na 100 m slobodnim stilom. Na sto leđno bio je prvak države 1949., 1950. i 1951., a 1948., 1950. i 1951. g. bio je bez premca i na sto kraul.

„Ostala je priča, nama mlađima zadivljujuća, da je Boris sa lakoćom plivao od mula Staničića do Krašića“, prisjetila se Maja Perfiljeva zašto je, mimo rezultata na svjetskoj sceni, Boris bio uzor mladim tivatskim plivačima.

Ostaće tajna koliki su bili realni Škanatini dometi, jer je on, za razliku od svjetskih velikana, sa takmičarskim plivanjem krenuo tek u osamnaestoj godini! Njegova vrhunska predisponiranost primjećena je na jednom armijskom takmičenju 1945. g., nakon koga je bio učesnik armijskog sleta u Beogradu i prvenstva države u Ljubljani, ali je u to vrijeme bio ubijeđen da je dugoprugaš, pa je u glavnom gradu Slovenije nastupio na 1500 m slobodnim stilom i osvojio sedmo mjesto. Naredne godine startuje i kao sprinter i već 1947. g. debituje kao reprezetativac Jugoslavije na prvenstvu Evrope u Monte Karlu (član štafete 4×200), a 1948. uspijeva da 100 m slobodno ispliva za 58, 4 sec., što je te godine bilo četvrto vrijeme na svijetu.

Put od rodnog mjesta do svjetske elite reportažno je opisan u jednim beogradskim novinama pred Borisov odlazak na Olimpijske igre 1952. g.:

Tivat, malo primorsko mesto, ori se od vike dečaka koji u glas skandiraju jedno isto: Borise, Borise!.. Dečaci dovikuju svom drugu koji snažnim rukama grabi vodu. Prvi je! Opkoljen svojim vršnjacima, dečak navlači pantalone i žuri kući da izbegne eventualne batine.

*

Armiski slet u Beogradu 1945 godine. Primitivnom bazenu prilazi mladi vojnik, još dečačkog lica. Skida uniformu i startuje. Dobar plasman odvodi ga u Ljubljanu na državno prvenstvo. Nastupa kao dugoprugaš. Međutim, dogodine prelazi u sprintere. Najzad 1947 godine nekadašnja zvezda malog bokeljskog mesta Boris Škanata postaje državni reprezentativac. U štafeti 4×200 m nastupa na evropskom šampionatu u Monte Karlu. Zatim sledi niz susreta i uspeha ovog talentovanog plivača: borbe sa evropskim klasama, susret sa Žanijem, državni rekord na 100 slobodno (59,0), prvenstvo Evrope.

*

„Na pruzi broj tri Boris Škanata, Jugoslavija“, objavljuje spiker belgijskoj publici. Svi se uzdižu sa sedišta. Žele da vide plivača čije su ime jutrošnji listovi pomenuli sa mnogo hvale. U vodu je sišao visok, snažan mladić. Pažljivo praćen stotinama očiju prišao je startu. Grobna tišina. U ušima su odjekivale dobro poznate reči startera. Vrag bi ga znao po koji put ih već sluša.

„Levo je bio Kivit, opasni Holanđanin od koga sam još ranije primio lekciju, a desno mladi Francuz Bozon, kojeg uopšte nisam smatrao opasnim protivnikom“, pričao je kasnije Boris svojim drugovima. „Posle prvog okreta na 25 metara obojica su bila preda mnom. To me nije obeshrabrilo, osećao sam da imam snage da ih pređem. Pojačao sam tempo i uskoro se Kivit našao iza mene. Napravio sam i treći, poslednji okret. Pogledam levo, Kivit zaostaje. Opemenut drekom publike slučajno okrenem glavu u desno. Tad, imam šta da vidim! Bozon juri ka cilju. Samo što me ne prska nogama. Zapnem iz sve snage. To je sve što se sećam. Pobedio sam.“

          To je bilo u Anversu prošle godine kada je Boris sa rezultatom 1:08,0 postavio nov državni rekord na 100 metara leđno.

*

April 1952 godine. Turneja Mornara po Švedskoj. Svi su optimistički raspoloženi. Boris je u dobroj formi. Nada se uspehu. Prve vesti već stižu: u trci na 100 m 1:06,6. Nov državni rekord: jedanaesti na listi najboljih plivača sveta! Uspesi se nastavljaju… Na kraju jedna radosna poruka: Boris je u Štokholmu preplivao 100 metara leđno za 1:06,2. ljubitelji sporta, posebno plivanja, pozdravljaju novi rekord.

*

          Vevče. Malo simpatično mestance u blizini Ljubljane. Plivači- olimpijski kandidati su na okupu. Marljivim treningom spremaju se za veliki četvorogodišnji ispit. Pretstoje teške borbe. Na startu će se naći opasni takmaci.

          Boris kao i do sada disciplinovan i vredan, preplivava kilometre. I pored nedavnih uspeha ozbiljno shvata pretstojeći nastup. Za njega Olimpijada nije ništa novo. Na prošle Igre u London išao je kao rezerva naše štafete 4×200 metara. Iako nije nastupio bio je uz svoje drugove, borio se sa njima, radovao se njihovim uspesima. Utisci koje je tada poneo pretstavljaju izvesno iskustvo. Sa tribine je posmatrao takmičenje. Jedna prikrivena želja tinjala je u dvadesetogodišnjem mladiću: da li će jednog dana i njegovo ime biti na listi olimpiskih učesnika? Da li će i on stajati dole, među onima? „Moram to postići“, zarekao se.

          Nije izneverio svoju odluku. Bio je uporan i čvrst u svojoj nameri. Dvostruki državni rekorder Boris Škanata najozbiljniji je kandidat za finale na 100 metara leđno. Male ali lepe tradicije našeg plivačkog sporta u njemu su našle dostojnog pretstavnika.  

 

Boris je svoj olimpijski san ispunio i u finalu trke na 100 m leđno plasirao se na sedmo mjesto, finalne trke plivao je i na prvenstvu Evrope 1954. g. u Torinu (na sto leđno zauzeo je šesto, a na sto slobodno sedmo mjesto), a na jugoslovenskoj sceni bio je u te dvije discipline bez premca 1953., 1954. i 1955.g. Pod državnom zastavom imao je sedamdeset pet nastupa, šezdeset puta rušio je državne rekorde, JSD „Mornar“ iz Splita i Hrvatski plivački savez nagradili su ga najvišim priznanjima za doprinos i razvoj plivačkog sporta, a Bob Kiput je u knjizi o plivanju, koja je abeceda stručne literature, zapisao da je Boris imao najbolju leđnu tehniku, pa je njegove fotografije priložio kao dokaz kako valja plivati tim stilom.

Iz knjige „Sport u Tivtu- mladost jedne istorije“ autora Slavka Krstovića