Biljana Tutorov : Položaj žena u filmskoj umetnosti je rezultat viševekovne dominacije muškaraca

Biljana Tuturov, rediteljka, scenaristkinja i direktorka trening programa koji se održava u Tivtu, “Circle – Women Doc Accelerator” namijenjenog rediteljkama i producentkinjama dokumentarnog filma, bila je gošća naše emisije „Popodnevni alibi“.Ovaj trening, pored ostalog, ima za cilj i da pruži doprinos rodnoj ravnopravnosti, da ih osnaži u profesionalnom kontekstu. Na koji način to postižete ?

U lokalnim zajednicama gde se sastajemo radimo kroz upoznavanje sa uspešnim ženama u filmskoj umetnosti, inspirišemo dijalog i promociju vrednosti koje će dovesti do pravednijeg i boljeg društva, društva koje ne zanemaruje polovinu svojih kapaciteta. Želimo da pažnju i društvenu raspravu što više usmerimo i na pitanje ženskog liderstva kao mogućnosti za oslobađanje punog društvenog potencijala.

Da li to znači da je u filmskoj umjetnosti prisutna dominacija muškaraca ?

Naravno, čak više nego u drugim umetnostima. Ne volim da mašem brojkama ali Evropska komisija radi dosta detaljnih studija o tome i na sajtu programa Euroimage imamo vrlo zanimljive podatke. Kad su u pitanju filmske škole gde imamo veoma zahtevan prijemni program, prirodan je odnos 50/ 50 posto, a nekad čak i više žena. Ali u praksi je odnos drastično promenjen, često iznosi 90/10 na štetu žena. A za mogućnost rada na drugom filmu je situacija još gora, što nam govori da nije dovljno da činimo napore u osvešćivanju ovog problema i na ravnomernoj zastupljenosti na svim nivoima, već je bitnije ko donosi odluke. Kao i to da kompetentni ljudi koji čuvaju vrata na svim funkcijama postanu svesni ovih pitanja.

Kakav je onda položaj žena u filmskoj industriji ?

Vrlo nezahvalan. Čak je i na velikim filmskim festivalima ovaj problem izuzetno izražen, iako je zadnjih godina dosta žena nagrađivano, na primjer na festivalima u Veneciji i Kanu. No, možda je do toga došlo zato što smo se u posljednje vreme intezivno borile da imamo pristup ozbiljnijim budžetima ili da imamo slične uslove rada, pa se onda može zaključiti da su žene konkurentnije na tržištu, da su željne da nešto novo kažu i samim tim zanimljivije kao autorke.
Mislim da mi u regionu možemo lako da shvatimo položaj žena u filmskoj industriji jer kod nas su institucije poluorganizovane i ulaže se puno napora da se nešto uradi. Postaviti čitav sistem da bude pravedan i da dobre ideje budu realizovane nije lako. Žene su u našoj kulturi vaspitavane da novac nije nešto čemu treba da previše prilaze, da joj to prosto ne pripada, da je to stvar muškaraca i da ženi ne pristoji da se u tome ističe. A tu je i činjenica da se sve radi preko nekakvih veza i da se stalno morate gurati.

Pored ignorisanja rodnih kvota u filmskoj produkciji i neravnopravnih uslova rada ženskih autorki i ostalih filmskih radnica ima li razlika i u iznosima honorara ?

Kako da ne. I u jednoj velikoj Francuskoj su, na primer, žene generalno značajnije manje plaćene po svim segmentima. Možemo reći da je to rezultat viševekovne, ako ne i višemilenijumske dominacije muškaraca ali i dalje treba biti pažljiv i ne ići u drugu krajnost. Sve je to tako jer na odlučujućim pozicijama uglavnom sede muškarci i kad imate komisiju koja odlučuje o fondovidima ili učešću na festivalima dovoljno je da ih ne zanimaju teme žena koje čine 50% čovečanstva, a isto je i za neke manjinske grupacije. U sličnoj poziciji su i mladi ljudi kojima se ne daje puno šansi za razvoj i napredak.

Ako govorimo o ženama sa druge strane kamere, imate li utisak da su ženski likovi koje one iznose previše stereotipni i sve manje kvalitetni ?

Upravo tako, a to je veoma bitno pitanje. Likovi u filmovima su uvek modeli koje mladi ljudi nesvesno usvajaju zajedno sa vrednostima koje se kroz njih nude i zato je veoma bitno ozbiljno razmišljati o tome. Ne vidimo se uvek u tim šablonizovanim likovima super žena, majki ili pak nekih nemoralnih žena. U mnogim serijama koje su popularne na našim TV ekranima puno puta su od 10 ženskih likova, sve problematične . Takođe je bitno da se da šansa likovima koje govore za sebe, o svojim problemima .
Ne treba zaboraviti da su žene filmske radnice takođe i majke i stožeri familije, i uvek se u nekom momentu u života desi da se one tome posvete, a onda je jako teško vratiti se poslu. Zato mi za naše učesnice obezbeđujemo i bebi siterke jer razmišljamo kako raditi iz iskustva jedne žene danas.

foto: portalnovosti.com, klix.ba