Andrija Milošević: Vrijeme je da se ponovo okupi stara družina

„Volio bih da se napravi još jedna, nova bokeška predstava u produkciji Centra za kulturu, da se okupi cijela naša družina i da napravimo neko ludilo i potpuno pokorimo region. E, to bih baš volio“, želja je glumca Andrije Miloševića.

Prije neko veče na Ljetnoj pozornici Andrija Milošević je igrao monodramu „Idem putem pa zagrlim drvo“, koju je u njegovoj pozorišnoj kući „Teatru na Brdu“, po tekstu Miodraga Karadžića režirala Jana Maričić.          Kada su utihnuli gromoglasni aplauzi prisjetio se svojih početaka, ujedno i prvih profesionalnih produkcijskih koraka tivatskog Centra za kulturu.

Bila je 2000. godina kada je Milan Karadžić po tekstu Stevana Koprivice režirao „Bokeški D- mol“. Kultna predstava, koja je u minule dvije decenije uvijek igrana pred prepunim gledalištem, pamti se po brzbroj antologijskih scena, a jedna je svakako i mačevanje Andrije Miloševića i Pavla Ilića.

Za tu je premijernu predstavu živio cijeli grad, a toga se prisjetio i Andrija. „Fanatastično je to što je Centar za kulturu i nova pozorišna scena pokrenula grad i jedan grad je pokrenuo tu scenu. Bila je to simbioza pozorišta i ljudi koji žive u tom gradu kome je pozorište duboko u temeljima kulture“, kazao je Milošević, naglasivši da je „Teatar na Brdu“ napravio po ugledu na tivatski Centar za kulturu i na osnovu tog iskustva u stvaranju produkcijskog pozorišta.

Tivat tada i danas su, kako veli Andrija, dva različita grada. „Bio je to jedan utihnuli grad, a već sledećih godina je postao reprezentativan grad“, kategoričan je glumac.

„Sada nam treba jedna nova bokeška predstava. Mislim da je tivatski Centar za kulturu zreo da okupi našu staru ekipu i da zajedno napravimo jedan omaž svemu ovome što smo radili i da posvjedočimo koje je domete dosegao Centar za kulturu. Volio bih da se napravi još jedna nova bokeška predstava, da se okupi cijela naša družina i da napravimo neko ludilo i potpuno pokorimo region. E, to bih baš volio“, želja je Andrije Miloševića, a za njeno ispunjenje predlaže i koprodukciju tivatskog Cenrttra za kulturu i beogradskog „Teatra na Brdu“.