Aleksandar Joksimović: Strah me je da ćemo se vratiti starim navikama

Izuzetno mi je drago da se neko sjetio da predstavi ribarstvo i lokalne tradicije, koje u Boki dugo traju. Čini mi se da je to jedna kulturološka dimenzija, jer ribarstvo traje vjekovima i zaista mi je drago da smo imali ovu postavku, da možemo da osjetimo kako se nekad živjelo. Prema tome je išao i film, koji smo odgledali, kratak, ali sadržajan i onako zaista kao da smo u barci, kao da smo u ribolovu. Čini mi se da ovakve stvari moramo da potenciramo, moramo da ih pazimo, njegujemo, da ih predstavimo mlađim generacijama, jer i mi, kao Institut, želimo da toj djeci, koja rastu i koja će jednog dana sigurno biti donosioci odluka, učvrstimo i ugradimo u svijest spoznaju da je priroda naša majka, da je moramo poštovati, kao i njene zakone, kao što su se naši preci vjekovima ponašali i čini mi se da će onda lakše i pravednije donositi odluke u budućnosti, koje su nam zaista potrebne. Ako želimo da očuvamo tradiciju i ako želimo i dalje da živimo na ovoj planeti, koju imamo, mi moramo da poštujemo prirodu i tradiciju i da se ponašamo u skladu sa prirodnim zakonima“, rekao nam je dr Aleksandar Joksimović, direktor Instituta za biologiju mora u Kotoru nakon obilaska izložbe etnologa Igora Lazarevića, posvećene lokalnom ribarstvu, u ljetnikovcu Buća.

-Zbog pandemije u Boku nisu ulazili kruzeri, nije bilo mnogo turista ove godine, kakvo nam je more danas?

“Čini mi se da je ovog ljeta bilo vidljivo i golim okom da je morska voda čistija, da je to bolje nego što je bilo, čemu je doprinijela situacija, pošto nismo imali brodova i pomorskog saobraćaja. Nismo imali buke, ni podizanja mulja sa dna, tako da defimnitivno ovo ljeto, iako je katastrofalno za turizam i ako ćemo ga osjetiti u ekonomiji, za živi svijet mora, za floru i faunu je bilo itekako dobro, međutim nadamo se brzom prolaski pandemije i smirivanju situacije. Ljudski rod, iako mora da razmišlja u tom pravcu, strah me je da ćemo ponovo da se vratimo starim navikama i da ćemo ponovo narušavati taj sklad ekologije, ali mislim da moramo razmišljati drugačije, moramo razmišljati o budućnosti, pet do dvanaest je i ako to ne uradimo , bićemo definitivno u velikom problemu.

-Što biste rekli o ribljem fondu unutar zaliva?

“Sporadične su priče. Ja sam stalno u kontaktu sa našim ribarima, oni su nam najbliži saradnici, naravno. Neko kaže ima ribe, neko da nema. Onda se pojave jata ribe, neki love, neki su zadovoljni, neki nisu. Pojedini su čak rekli – nema sad kruzera, nema šta ribu da tjera u kraj – nema buke, nema strujanja morske vode, tako da su mišljenja podijeljena. Mislim da ribe još uvijek ima dovoljno, ali je pritisak velik, dakle, mnogo je mreža, alata, mnogo je verovatno i nelegalnog ribolova. Mnogo je više mreža bačeno, nego što se smije i što pravilnici dozvoljavaju, tako da je tu stvar inspekcije, da to mora jače da kontroliše, da toga ne bude, da se ljudi ponašaju u skladu sa onim što mogu da imaju i što im dozvole dozvoljavaju.. Ako se vratimo na početna podešavanja, mislim da imamo šansu da dalje traje ribarstvo u Boki kotorskoj i to ne smijemo nikad prestati, ne smijemo ga ugasiti, ne daj bože, ali moramo misliti o tome da ono bude održivo i čak i neka turistička atrakcija.”

Kada je riječ o atrakciji, koliko imamo delfina i drugih morskih sisara?

“Ima ih, vratili su se ti naši dragi rođaci, morski sisari, prišli su obali opet iz istih razloga – nema kruzera, nema buke, glisera, oni su se osjećali bezbjednije. Bilo je kitova čak na milju od obale, videli smo one snimke. Naravno, u Boki su stalno prisutni delfini, to su porodice, koje su tu stalno. Nažalost, prije neki dan smo imali jedno uginuće mladunca delfina, koje se očigledno uplelo u ribarske mreže, a delfini moraju da izrone da bi udahnuli vazduh, tako da je uplitanje za njih pogubno.

Mi radimo monitoring morskih sisara za potrebe Ministarstva održivog razvoja i turizma za potrebe projekta, koji se zove “Marinska strategija i direktive koje dolaze od Evropske unije”, u koji su uključene i druge institucije iz Crne Gore. Sve to vodi Uprava za javne radove i nadam se da ćemo uskoro imati relevantne podatke o tome koliko je brojno stanje, koliko ih ima, kakav je biodiverzitet, što se sve oslanja i na projekat Netcet, koji je bio aktuelan prije nekoliko godina, koji smo radili sa mediteranskim partnerima – prvi put smo uradili monitoring sisara na južnom Jadranu.

Joksimović je dodao da u Institutu vrijedno rade i da su bili aktivni i ovog ljeta, te da se gotovo svakodnevno bave terenskim istraživanjem, kao i monitoringom za razne, domaće i strane institucije. Ono što se svakako očekuje uskoro, to je otvaranje akvarijuma „Boka“, koji će biti “veliki razlog za slavlje, jer ćemo na nivou Crne Gore biti srećni i zadovoljni što imamo jednu takvu ponudu u okviru Kotora, Instituta i cijele države.” Akvarijum će, pored toga što će posjetiocima pokazati koje sve vrste imamo u Jadranu, imati i poseban dio posvećen oporavku kornjača. Ideja je da djeca i mlade generacije na vrijeme nauče i shvate značaj biodiverziteta i zaštite prirode, a vizija “svijet u kome ljudi žive u harmoniji sa morskim divljim živim svijetom.”

 

foto: Institut za biologiju mora